Neprijatan trenutak na utakmici podmlatka Partizana i Voždovačkog
Malo koga može iznenaditi slučaj kad fudbaleri jednog tima posle primljenog gola krenu ka sudiji, primenjujući protest kao poslednje sredstvo pritiska…
Događa se to isto i ponekom treneru. U takvoj prilici i treneri zaborave pravila fer-pleja i svoju pedagošku obavezu, pa dobace po koju reč gorčine arbitru, što je, eto, „prevideo“ nestašluk protivnikovog igrača, pa je priznao gol koji je taj igrač postigao a nije trebalo i sl.
I ljudi, posmatrači — ubrzo zaborave to uzbuđenje koje u trenucima slabosti obuzme igrače i trenere.
Pa ipak, ako se to desi nekom funkcioneru kluba, njemu će teško oprostiti. Za funkcionera se teško nalaze reči opravdanja ako ne kontroliše svoje postupke kad na utakmici brani interese svoga kluba pred sudijama, gledaocima.
A 4. maja, pre podne, na pomoćnom terenu Stadiona JNA, u prvenstvenoj utakmici Liga podmlatka, desilo se baš tako. U 50. minutu igre između mladih fudbalera Partizana i Voždovačkog, glavni arbitar utakmice Svetomir Savić je iskoristio svoje pravo i pištaljku, pa — kraj utakmice označio znatno ranije nego što bi to u normalnim uslovima učinio.
U stvori, bilo je to njegovo ubeđenje (čini se i sasvim ispravno), jer je zaštitio svog pomoćnika Boru Nenadića koji je bio fizički napadnut i maltretiran.
No, pođimo od početka.
Utakmica između omladinaca Partizana i Voždovačkog već je od početka obećavala posmatračima lepu prepodnevnu razonodu. Njih stotinak najvernijih, iz jednog i drugog tabora, koji su žrtvovali svoje nedeljno pre podne, s razlogom su pozdravili prvi, veoma lep gol Partizanovih momaka.
A onda, u pedesetom minutu igre, gol mladih fudbalera sa Voždovca bio je ponovo u opasnosti. Iz jedne dobro izvedene akcije, Miodrag Živaljević je poslednji imao reč. Njegovu snažno šutiranu loptu, slabo postavljen golman sa Voždovca nije uspeo da zaustavi pre nego što je preletela liniju gola. Zajedno s loptom našao se dosta daleko iza linije gola, mada je pokušao zatim da se vešto izvuče iz zamke u koju je upao.
Zastavica međašnjeg sudije Nenadića neumoljivo je pokazivala na centar. Glavni sudija Savić je to potvrdio i na taj način što se našao na mestu odakle se izvode početni udarci i zahtevao od igrača sa Voždovca da to učine.
I baš tada, jedan funkcioner Voždovačkog (ime nije želeo da saopšti posle utakmice čak ni sudijama da bi to uneli u zapisnik, motivišući to time da nema svrhe, jer bi taj njihov materijal, ionako, njemu došao u ruke?!) uskočio je na teren i fizički napao sudiju Nenadića! Nije izostala ni psovka, a ni ćuška.
Primer pretpostavljenog nije ostao bez uticaja na igrače Voždovačkog. Čak se i golman ekipe našao negde oko centra i glavnog sudije u nameri da učini protest. Da bi zaštitio sebe i svoje pomagače, sudija je odlučio da na susret stavi tačku pre roka.
To je njegovo pravo i to je u redu. Nije u redu samo to što je funkcioner jednog tima koji gubi uzeo sebi pravo da deli pravdu.
Pogotovo što, egzekutor „spornog gola“ Miodrag Živaljević, kaže: „Video sam kako lopta prelazi liniju gola bar za pola metra…“
Trener Partizanovih omladinaca Stevan Vilotić: „Neprijatan mi je čitav događaj. Šteta. Ne znam šta bi drugovima Voždovačkog da onako reaguju kod našeg drugog, sasvim regularnog gola. Prošle godine smo izgubili utakmicu na ovom istom terenu s 3:2, pa ipak nismo to shvatili tragično. Uostalom, zar nije ispravnije da se cela stvar oko vođenja utakmice prepusti sudijama, a mi treneri i funkcioneri da imamo reč pre i posle utakmice?“
I naposletku, sudije.
Glavni: „Utakmica je prekinuta kod stanja 2:0 za Partizan, jer je jedan funkcioner Voždovačkog fizički napao mog pomoćnika i maltretirao ga. Pretila je opasnost da to poprimi i veće razmere, jer su i igrači Voždovačkog počeli da slede primer svog vođe.“
Pomoćni: „Pokazao sam da je gol, jer je tako i bilo. Golman Voždovačkog nije kontrolisao sebe i nije video da vadi loptu daleko iza linije…“
Tako kaže sudija, najpozvaniji očevidac, a njemu se ipak mora najviše verovati. Jer, kud bi nas to odvelo kad bismo činili drukčije.