Neutralno mišljenje o krizi naših košarkaša: Istaknuti stručnjak smatra da bi trebalo poboljšati međusobne odnose u ekipi i klupske interese staviti ispred ličnih
Situacija u koju su zapali košarkaši Partizana nije ni malo ružičasta. Bivši vice-šampion, koji je pre nekoliko godina sa uspehom učestvovao u Kupu kupova, dostojno reprezentujući jugoslovensku košarku, moraće da zapne iz petnih žila ne bi li sačuvao status prvoligaša, jer se trenutno nalazi na pretposlednjem mestu sa 10 osvojenih bodova (5 pobeda i 10 poraza).
Mnogobrojni navijači, simpatizeri „crno-bele“ boje i uopšte ljubitelji košarke s punim pravom se pitaju i traže podrobnije informacije u „Partizanovom vesniku“, o tome — šta se dešava s Partizanovom košarkom?! Neki čak izražavaju krajnji pesimizam: plaše se da njihovi ljubimci ne ispadnu iz lige, kao što je to bio slučaj sa rukometašima i bokserima!
Da bismo izbegli subjektivno gledanje na sve probleme u košarkaškom klubu i bili što objektivniji, obratili smo se treneru košarkaške reprezentacije Jugoslavije — Ranku Žeravici — da nam kao „neutralna ličnost“ odgovori na neka pitanja. Savezni trener je neposredno i otvoreno izneo svoje mišljenje, izražavajući nadu da mu niko neće zameriti na iskrenosti.
P. VESNIK: Pre nekoliko godina bili ste trener košarkaša Partizana. Zašto ste napustili klub kada je u to vreme bio vice-šampion i sa uspehom učestvovao u Kupu kupova?
ŽERAVICA: Zaista mi je žao što sam otišao iz Partizana, ali Košarkaški savez Jugoslavije ne odobrava rad saveznom treneru u bilo kom klubu. Zaista pravo je zadovoljstvo raditi sa klupskom ekipom, pre svega, što je tu rad kreativniji nego u reprezentaciji.
P. VESNIK: Kao saveznom kapitenu dužnost vam je da kontaktirate sa svim klubovima, pa ste bolje od svih upoznati sa problematikom savremene košarke. Šta mislite gde leže glavni uzroci neuspeha Partizanovih košarkaša?
ŽERAVICA: Sve se više ukazuje potreba za savremenom organizacijom rada u jednom klubu. Pojedini naši klubovi su to na vreme osetili i čine velika nastojanja da to postignu (Lokomotiva, Crvena zvezda, Olimpija, donekle Zadar) dok bi Partizan u tome bio negde na kraju lestvice. Ne mislim da vređam ljude koji su u Upravi ovog kluba, ali moram reći da je to krajnje zaostali rad. Celokupna organizacija — počev od administracije, organizacije putovanja, obaveza na relaciji klub — igrač, pa preko politike u odnosu na juniorske timove sve do rada u ekonomatu — vrlo je zaostala. U Partizanu se ne oseća spremnost da se klub organizuje na najsavremeniji način. Drugim rečima, ljudi su krajnje nesnalažljivi u današnjim uslovima i zahtevima. Primera radi, navešću slučaj Čermaka, koji nije mogao da nastupi za Partizan zbog nepoznavanja pravila od strane rukovodilaca ekipe.
P. VESNIK: Kad kažete odnos klub — igrač šta pod tim podrazumevate?
ŽERAVICA: U Partizanu se ne oseća čvrstina stavova. Čak nisu postavljeni ni osnovni principi, koji bi važili za sve: za trenere, igrače, članove uprave, a najosnovnije bi bilo da se i jedni i drugi drže tih principa. Vrlo je važno raščistiti međusobne odnose, koji samo na izgled nisu mnogo štetni. Često su lični interesi iznad klupskih!
P. VESNIK: Šta mislite da li je teška finansijska situacija doprinela ovakvom neuspehu naših košarkaša?
ŽERAVICA: Svakako, jer materijalne mogućnosti Partizana su daleko ispod zahteva savremene košarke. Ne postoje odgovarajući uslovi za trening svih ekipa — naročito muške. Ovo se ne odnosi samo na Partizan, već i na druge klubove u Beogradu, jer ne poseduju vlastite dvorane u kojima bi košarkaši mogli da treniraju kad hoće i koliko hoće. Trenira se maksimalno četiri puta nedeljno po sat i po, što je nedovoljno. Kod „crno-belih“ je još teža situacija, jer treniraju u dvorani nepogodnoj za košarku: neadekvatan i klizav pod, koševi nisu standardni, odnosno „meki“ su, što stvara loše navike kod igrača. Zbog toga se ne treba čuditi što crno-beli“ najslabije šutiraju od svih igrača klubova Savezne lige, izuzev Maribora. Dok sam bio trener često sam skretao pažnju rukovodstvu kluba na ove nedostatke, ali ni do danas niko nije preduzeo konkretne mere da se nešto promeni.
P. VESNIK: Imate li nekih primedbi na stručni rad?
ŽERAVICA: Danas je neophodno da klubovi imaju profesionalne trenere. Tamo gde nema profesionalnog trenera nema ni govora o nekom dugoročnom i sistematskom radu, sva ostala rešenja, bez obzira o kojoj se ličnosti radi, polovična su i privremena. Stručnjak koji je apsorbovan svojim redovnim zaposlenjem i okupiran mnogobrojnim problemima pa radnom mestu nikad, i u potpunosti, neće moći da odgovori kao sportski radnik u savremenoj košarci.
Ovaj problem je tesno vezan sa problemom zapostavljanja rada sa juniorima. Trener koji nije profesionalac ne može da stigne da radi i sa najmlađima. Stiče se utisak da sama Uprava ne stimuliše dovoljno postojanje muške juniorske ekipe. Ne oseća se nikakva politika forsiranja i stvaranja mlađih kadrova. Zaista je šteta, jer Beograd je izvor koji može da da izvanrednu selekciju igrača.
P. VESNIK: Šta bi vi kao stručnjak predložili?
ŽERAVICA: Možda nisam kompetentan da to kažem, ali potrebno je da se iz osnova promeni politika kluba, koja će, siguran sam, doneti zdravije odnose u kolektivu, a time će i rezultati biti na višem nivou.