Momčilo Vukotić je vrlo obdaren fudbaler. Jedan od najboljih iz svoje generacije. Pred njim je lepa budućnost. On napreduje, uči, ozbiljan je i vrlo angažovan u igri. Ima jednu izuzetnu kompletnost: podjednako uspešno igra u sredini terena kao i u „špicu“ napada!
Međutim, postoji i nešto u ponašanju tog mladog čoveka što smeta prijateljima Partizana i svim poštovaocima njegove igre.
To je, pre svega, njegovo primadonsko ponašanje prema sudijama. Ono omalovažavajuće odmahivanje rukom, prigovaranje sa preteće ukrštenim rukama pozadi i uopšte gestovi koji ostavljaju vrlo ružnu sliku. On takvo ponašanje nikada nije mogao da vidi kod Pelea, Bobi Čarltona, Distefana ili Miloša Milutinovića, a svi su oni, dozvolićete, mnogo veći majstori lopte nego što je naš poletarac. To što mladi Vukotić sebi dozvoljava ničim se ne može pravdati.
I ne samo to. Još po nečemu se ovaj prvotimac Partizana izdvaja od ostalih: po svojoj aljkavosti na terenu! On sve utakmice igra sa spuštenim čarapama i izvučenim dresom preko gaćica. Tako nemaran deluje do zla boga ružno. Uostalom, to je potcenjivanje i gledalaca. Jer ako oni mogu da dođu sa kravatama na stadion onda je i on, najmanje što može da učini za prisutne, dužan da bude pristojno obučen. Uostalom, na to upućuju i propisi FIFA, a to znači da je neko mudriji od njega i o tome vodio računa.