Trijumf u besparici

Posle osvajanja Kupa Jugoslavije: Rukometaši Partizana obećavaju povratak u Prvu ligu, ali im je materijalna pomoć neophodna

Senzacionalno je odjeknula vest u redovima prijatelja rukometnog sporta, da je ekipa Partizana u nezaboravnoj i sjajnoj utakmici, u borbi za Kup Jugoslavije, pobedila izvanrednu ekipu Crvenke sa 18:14 i to kao gost u Somboru. Možda iznenađenje ne bi ni bilo tako veliko da se crno-beli nalaze u društvu najboljih. Ovako, uspeh je tim veći i značajniji, jer je najdragoceniji trofej pripao Partizanu — timu koji se trenutno takmiči u drugoj ligi.

Posle završene utakmice, nije bilo srca koje nije zadrhtalo od sreće, kada je četa Dragana Stevanovića primala veliki pehar. Sve simpatije u tom trenutku, pa i protivnika, bile su na strani „crno-belih“ jer su zaista uspeli da taktičkom mudrošću, homogenošću ekipe i pre svega željom za afirmacijom učine i ono „nemoguće“. Ne samo Crvenku, već i svaku drugu ekipu mogli su da pobede te večeri. Jednostavno, imali su „svoj dan“.

Za sve vreme ovog velikog takmičenja, bili su nezadrživi u svom pohodu. Željni afirmacije uspeli su da savladaju sve prvoligaše, koji su im se isprečili na putu do trofeja. Trijumfovali su nad ekipama BASK-a (14:13), Dubočice (23:22), Pelagonije (19:17), Zagreba (28:22) i Viteksa (29:17). I ti uspesi do finala bili su velika pokretačka snaga u odlučujućem susretu protiv ekipe Crvenke, kada su prikazali igru na najvišem nivou i na taj način još jednom dokazali javnosti da im je mesto među najboljima.

Kobne kvalifikacije

To što na tri poslednje kvalifikacione utakmice za ulazak u prvu ligu (Sarajevu, Rijeci i Bitolju), naši rukometaši nisu uspeli da se vrate treba upisati kao „greh na dušu“ onima koji su stvarali propozicije, pa možda, čak i svesno doprineli tome da se ova takmičenja uvek igraju na strani — nikad u Beogradu. Primera radi, navešćemo da je Partizan dva puta izgubio finalnu utakmicu na gol-razliku, što je bilo dovoljno da ne stekne status prvoligaša. Činjenica je da su naši rukometaši sve ovo vreme trenirali ozbiljno (rezultati pokazuju da je tako), ali se ništa nije moglo učiniti protiv „više sile“. Ipak, nosioci Kupa Jugoslavije za 1971. godinu, dokazali su celoj sportskoj javnosti, pa i najvećim skepticima, da im je mesto među najboljim ekipama u zemlji.

Jedno je sigurno da će novi sistem takmičenja za ulazak u prvu ligu omogućiti rukometašima Partizana povratak u najviši rang takmičenja. Realnih šansi za to ima, jer su oformljene 1. i 2. liga i prvaci tih liga bez ikakvih kvalifikacija stiču status prvoligaša.

Svetlosti i senke

U ovom trenutku velikog uspeha za rukometni klub Partizan treba se podsetiti da je Partizan do sada osvajao tri puta Kup Jugoslavije i to: 1959, 1966. i 1971. godine. Kuriozitet svakako predstavlja podatak da je ekipa dva puta osvajala dragoceni trofej kao drugoligaš.

Pravi je trenutak da prelistamo hroniku od pre nekoliko godina i da se podsetimo na još neke značajne uspehe naših rukometaša. Na osvajanje zimskog prvenstva Jugoslavije za 1962. godinu; Prvo mesto na međunarodnom turniru (održanom povodom proslave „800 godina Lajpciškog sajma“ i pobede nad klupskim prvakom Evrope DHFK Lajpcig. Na dva prva mesta na Internacionalnim turnirima u Beogradu, održanim povodom proslave 20 godina SD Partizana i SD Crvena zvezda.

Ukoliko bismo uspeli da snagom svoga duha nadvisimo sve nepravde i teškoće, kojima su rukometaši i članovi nove uprave ovog kluba bili izloženi, tri godine unazad, onda ne bismo okrenuli onu drugu stranu medalje, a koja nije tako blistava kao ovaj osvojeni Kup.

Žalosno je što uvek, pa i u trenucima najvećeg slavlja, moramo da se prisećamo nečega što nije nimalo lepo i što nam uvek pokvari raspoloženje. Naša je moralna obaveza da se podsetimo na vreme kada su rukometaši Partizana ispali iz lige i kada je ovaj kolektiv, u najtežim trenucima po njega, bio prepušten sam sebi. Moramo se podsetiti i na masovno odlaženje onih najboljih igrača sa „palube broda“ koji je tonuo, a da čvrsto stegnemo ruku onima, koji su smogli snage da ostanu i dočekaju ovaj najlepši trenutak, kada je „brod“ trijumfalno uplovio u luku.

Skoro „otpisani“ s minimalnom materijalnom pomoći od strane SD Partizan, uspeli su da iz „inata“ osvoje Kup, jer im je to bila poslednja šansa da skrenu pažnju na sebe i podsete odgovorne forume da i oni egzistiraju.

… Na muci se poznaju junaci!

Biće i takvih koji će u sebi pomisliti da je situacija u kojoj se nalazi klub dramatizovana, ali njih ćemo razuveriti činjenicom kad kažemo — da su na četvrtfinalnoj utakmici protiv Zagreba, članovi uprave, među sobom sakupljali novac da bi isplatili troškove oko ove utakmice.

Ne osuđujemo 21 privrednu organizaciju što je odbila pomoć rukometnom klubu Partizan, ali nas boli činjenica da u najtežim trenucima retko ko hoće da pruži prijateljsku ruku.

Jedini koji su svesrdno pomogli bili su rukometaši beogradskog Radničkog. Njima pripada veliki deo zasluga za izvanredan uspeh Partizana, jer su pomogli onda kada je trebalo. Pružili su im mogućnost da treniraju u njihovoj hali, sparingovali i što je najvažnije pružili moralnu podršku, koja je u tim trenucima za „crno-bele“ bila najvažnija.

Danas kada ja slavlje završeno i kada se pehar nalazi u vitrinama Partizana, naše rukometaše more teške misli. Kako isplivati iz duga (5 miliona) u koji su zapali kroz ovo takmičenje? Ko će ih finansirati u drugom delu takmičenja i šta će uopšte sa njima biti, ako ih neko ne pomogne? Jer sve mogućnosti i rezerve ovih amatera su iscrpljene. Žalosno je bilo čuti reči kapitena ekipe inženjera Vlatka Martinčevića:

„Nosimo se mišlju, ukoliko nam niko ne pruži pomoć u pravom trenutku, da kompletno pređemo u neki drugi kolektiv. Na to smo prinuđeni. Ponuda ima nekoliko, ali mi sa još nismo odlučili na taj, za nas, najteži korak“.

Ove reči ne treba shvatiti kao ucenu ili tome slično, već kao poziv za pomoć, jednom izuzetnom kolektivu, koji je to svojim radom i odnosom prema SD Partizan zaslužio.

Hoće li ta pomoć biti na vreme pružena ostavljamo nadležnima da o tome odluče i nađu pravo rešenje da se rukometašima Partizana pomogne!

---

Lična karta

Dragan Stanić:

• golman (član Partizana od 1968. godine).
• Rođen 9. 4. 1948. godine u Beogradu.
• Zanimanje: građevinski tehničar.

Vladimir Cindrić:

• golman (član Partizana od 1971. godine)
• Rođen 14. 6. 1950. godine u Beogradu.
• Zanimanje: mašinski tehničar.

Slobodan Koprivica:

• spoljni igrač (član Partizana od 1963 do 1966. i 1971. godine)
• Rođen 20. 5. 1941. godine u Mekoj Grudi.
• Zanimanje: viši trener.
• Državni reprezentativac 24 puta.

Vladimir Branković:

• spoljni igrač (član Partizana od 1966. godine)
• Rođen 20. 8. 1947. godine u Beogradu.
• Zanimanje: diplomirani fizičar.

Milan Tomaš:

• spoljni igrač (član Partizana od 1967. godine).
• Rođen 29. 3. 1946. godine u Beogradu.
• Zanimanje: diplomirani geolog

Slavoljub Čeh:

• kružni napadač (član Partizana od 1967. godine).
• Rođen 30. 1. 1947. godine u Beogradu.
• Zanimanje: službenik — komercijalista.

Radomir Diklić:

• kružni napadač (član Partizana od 1966. godine).
• Rođen 19. 12. 1946. u Beogradu
• Zanimanje: diplomirani pravnik.
• Državni reprezentativac 2 puta.

Branislav Petković:

• krilo (član Partizana od 1965. godine).
• Rođen 3. 11. 1946. godine u Kruševcu.
• Zanimanje: mašinski tehničar.

Marko Popović:

• spoljni napadač (član Partizana od 1965. godine).
• Rođen 30. 6. 1946. godine u Beogradu.
• Zanimanje: student — apsolvent elektrotehnike.

Borivoje Petković:

• krilo (član Partizana od 1965. godine).
• Rođen 13. 6. 1946. godine u Pirotu.
• Zanimanje: diplomirani mašinski inženjer.

Vasilije Đokić:

• krilo (član Partizana od 1968. godine).
• Rođen 3. 5. 1950. godine u Leskovcu.
• Zanimanje: student mašinstva

Boro Đukanović:

• krilo (član Partizana od 1971. godine).
• Rođen 29. 5. 1952. godine u Rogatici.
• Zanimanje: student mašinstva

Stanoje Šelmić:

• krilo (član Partizana od 1970. godine).
• Rođen 24. 11. 1951. godine u Prokuplju.
• Zanimanje: student elektrotehnike.

Vlatko Martinčević:

• kapiten ekipe; spoljni napadač (član Partizana od 1958. godine).
• Rođen 21. 1. 1940. godine u Slavonskoj Požegi.
• Zanimanje: diplomirani inženjer elektrotehnike.
• Državni reprezentativac 16 puta.

Trener Dragan Stevanović:

• (član Partizana od 1959. godine).
• Rođen 8. marta 1936. godine u Kruševcu.
• Zanimanje: viši trener.
• Državni reprezentativac 32 puta.
• Godine 1958. bio je proglašen za najboljeg jugoslovenskog igrača na Svetskom prvenstvu i bio je izabran u tim sveta.
• Trener je omladinske reprezentacije Jugoslavije.

Tehnički referent Milenko Todorović:

• (član Partizana od 1961. godine).
• Rođen 24. 12. 1939. godine u Ježevici.
• Zanimanje: stomatolog.
• Državni reprezentativac 3 puta.