Komentar utakmice Vojvodina — Partizan
Odmah da kažemo: generalna proba fudbalera Partizana u susretu s Vojvodinom u Novom Sadu sasvim je uspela. Dakle, ni stručno rukovodstvo, ni Partizanovi navijači ne moraju da strahuju za nedeljni start u nastavku fudbalskog prvenstva Jugoslavije. Sada je, bez sumnje, jasno šta sve može „Vasovićeva četa“. Tim je u Novom Sadu punih 70 minuta demonstrirao fudbal koji može da zadovolji i one najstrože gurmane fudbalske igre. Igralo se brzo, oštro, borbeno i dopadljivo za oko, a tokom čitavog prvog poluvremena Partizan nas je podsetio na ovaj „parni valjak“. Istina, samo podsetio.
Ako bismo tražili najbolje pojedince u ekipi, onda valja odmah reći da je Vukotić pružio briljantnu partiju, ali samo u prvom poluvremenu. U navalnom redu još su dobro igrali Živaljević i Cvetanović. Ovaj drugi je sve bolji, sve snalažljiviji i borbeniji fudbaler, pa se čini da je, najzad, izborio sebi mesto u ekipi. U odbrani Ćurković je bio veoma siguran i nije kriv ni za jedan primljeni gol. Dobro su igrali Pejović i Golac, ali je najaktivniji bio Antić. Radaković i Budišić mogu i više da pruže.
Zanimljivo je još i to da je na ovoj utakmici navala bila bolja od odbrane. To je ono što raduje i, što, obećava da će Partizan ubrzo sasvim preboleti bolest koja se zove „neefikasnost“.
Utakmicu su posmatrali i članovi Predsedništva kluba i po onome što su videli na terenu, a i što su rekli u međusobnim razgovorima posle utakmice može se zaključiti da su oni zadovoljniji od Vasovića. Jer, šef Partizanovih fudbalera i ovoga puta ponovio je svoju „staru“ devizu: „Dobar je onaj tim koji pobeđuje“.
I ovoga puta igrači su mogli da se uvere da njihov „tehniko“ prevashodno ceni krajnji ishod utakmice, a ne njenu estetsku stranu. Tako će postepeno Vasović preneti na igrače svoju racionalnost, pa će i oni u igri tražiti ono bitno.
Treba još reći da je samo rezultat nepovoljan za Beograđane, dok je sve ono što smo videli tokom 90 minuta igre bilo vrlo ohrabrujuće.
Vojvodina je odlična ekipa, ali je ovoga puta bila u senci svog ambicioznog gosta. Uostalom, već i činjenica da su Novosađani za dva minuta poraz pretvorili u pobedu dovoljno govori da je tu bilo i mnogo sportske sreće, odnosno nesreće.
U ovom trenutku posebno treba istaći činjenicu da je Partizan delovao kao izuzetno radan tim. Beograđani su bili razigrani, inicijativni i agresivni u meri koja bi neupućenima kazivala da su oni domaćini. I upravo zbog tog ofanzivnog odnosa domaćin je bio prinuđen da se brani i igra na kontra-napade posle kojih su usledili izjednačenje i pobeda.
U svakom slučaju „generalka“ je uspela.