ONI SU BRANILI DRŽAVNE BOJE
Miodrag Minda Jovanović:
- Rođen: 1922. godine u Beogradu
- Igrao: 1940—1956.
- U klubu: BSK, Metalac i Partizan
- Na mestu: levog halfa i centarhalfa — „štopera“
- Reprezentativac: 25 puta
- Zanimanje: fudbalski trener
Miodrag Jovanović-Minda je tipičan vaspitanik beogradske fudbalske škole, Ponikao u slobodnoj igri, na prigradskim poljanama naše najveće fudbalske metropole, rano se uključio u ekipnu disciplinu organizovane igre. Na njegovu sreću, bilo je to u organizaciji kakva se samo poželeti može: u izvanredno školovanoj generaciji juniora našeg najboljeg poratnog fudbalskog kolektiva — Beogradskog sport kluba (BSK). Zar je onda čudno što je Minda već sa 18 godina unapređen u prvotimca fabulozne „plave mašine“, iz koje više nije istisnut?! Još manje je čudno što je tokom čitave karijere sintetizovao u sebi visprenost fudbalera poniklog u slobodnoj igri i racionalnost profesionalca naviknutog na kolektivan napor ekipne discipline!
Već sama činjenica što je u juniorskom uzrastu uspeo da izbori sebi „mesto pod suncem“ u ekipi formata jednog BSK-a, svedoči dovoljno o nesvakidašnjem talentu Minde Jovanovića. Samo izuzetno darovit fudbaler mogao je da obuče plavi dres sa brojevima 4 i 6, koji su pre toga nosili takvi matadori kao što su bili jedan Lehner, Manola, Gojko Janjić i Laza Živković, četvorica nesumnjivih velikana našeg predratnog fudbala!
Od prve pojave na velikoj fudbalskoj sceni, Minda Jovanović se nametnuo publici svojom inteligentnom pozicionom igrom. Njegovo dalekovido predviđanje akcija i poteza protivničkih napadača i njihovo majstorsko presecanje koje se zasnivalo više na njuhu i „čitanju“, a manje na atletizmu, startu i snazi, opredeliće ga ubrzo za ulogu „štopera“ u kojoj će doživeti svoje najblistavije dane.
Odmah posle oslobođenja Minda je obukao dres beogradskog Metalaca, a već početkom 1947. obreo se u našem „crveno-plavom“ dresu (tadašnje klupske boje Partizana). Istisnuo je, takoreći prekonoć, iz tima izvanrednog centarhalfa Miodraga Đurđevića (docnije dugogodišnjeg standardnog prvotimca Crvene zvezde) i, zajedno s Čajkovskim i Atanackovićem, formirao je half-liniju snova kakvu Partizan više nije imao. Naredne tri godine — od septembra 1947. do septembra 1950. ona je s retkim izuzecima predstavljala standardni srednji red Partizana i državnog tima i može se slobodno reći da je, posle legendarne half linije iz Helsinkija (Čajkovski—Horvat—Boškov), bila naša najbolja poratna halfovska trojka!
Svoju prvu utakmicu u nacionalnom dresu Minda je odigrao na Balkanskim igrama u Tirani, 14. septembra 1947, kada smo trijumfovali u meču s Albanijom (4:2). Rastanak s nacionalnim timom bio mu je dvostruko trijumfalan: 5. novembra 1950. na stadionu JNA, savladali smo ubedljivo Norvešku (4:0) opraštajući se s Mindom koji je tog dana slavio „srebrni jubilej“ (25 igara u plavoj majici s buktinjama). Taj impozantni broj mečeva u nacionalnom dresu broj 5, prevazišao je docnije samo jedan „štoper“ — nezaboravni Ivica Horvat!