KROZ NAŠU LUPU
Prošle srede kompletan tim Partizana gostovao je u Bjeljini. Dolazak prestoničke ekipe tako velikog ugleda izazvao je ogromno interesovanje ne samo u Bjeljini, već u celoj Semberiji. Iako je bio radni, dan toga popodneva su bile zatvorene sve škole, a u trgovi nama je ostalo samo poneko žensko čeljade. Na stadionu je bilo preko 5.000 gledalaca (grad broji oko 20. hiljada stanovnika!). Bio je to pravi praznik fudbala! U kasnijem razgovoru sa rukovodiocima bijeljinskog „Radnika“ doznali smo da je sigurno jedna trećina gledalaca došla zbog Velibora Vasovića. Igračka slava i ono što je on pružao na terenu (poseban utisak i ponos izazvao je Vasketov trijumf na Vembliju, kada je kao kapiten Ajaksa primimo pehar Kupa evropskih šampiona!) i dalje živi u sećanju fudbalskih entuzijasta, a publicitet koji je dat njegovom preuzimanju „komande“ u Partizanu imao je veliku ekstenzivnu moć.
Nalazimo se na pragu prvenstva. Možda nije preterano reći da će glavni snop reflektora na velikoj prvoligaškoj sceni biti okrenut prema Partizanu. Razume se, opet zbog Vasovića! Svi su radoznali da vide da li se rađa novi fudbalski Napoleon ili će stari as na novoj dužnosti osetiti svu gorčinu poziva čiji hleb ima „hiljadu kora“. Dakako, u svemu tome je puno ljudske radoznalosti, dobre volje ali — priznajmo — i mnogo zluradosti. Jer, takvi smo mi: ne volimo one koji su visoko odskočili!
Međutim, prateći sve ono što se dešava oko Partizana i Vasovića dobija se utisak da se preteralo u agresivnosti publiciteta. Isuviše se sve prikazuje u vatrenim bojama i ta povišena temperatura koja se stvara oko Vasovića i onoga što tek treba da donese njegov rad, može da šteti njemu i klubu.
Bilo bi korisnije da se u tome bude za oktavu niže, da realizam nadvlada emocije i da mladom stručnjaku stvorimo jednu mirniju klimu za rad.
Mereći objektivno kvalitet onoga što smo Vasoviću dali na upravljanje nije na tom nivou da bismo u javnosti stvarali atmosferu kako su svi problemi u fudbalskoj ekipi Partizana rešeni dolaskom čoveka bistre pameti, velike odvažnosti i nepogrešive intuicije. Međutim, pri tome se zaboravlja da je stručnjak jedan od faktora, značajan, dakako, ali ne uvek i presudan, jer na terenu, ipak, odlučuju igrači. Može Vasović sve idealno da zamisli, ali realizacija zavisi od aktera na terenu.
I zbog toga treba reći: Partizan u ovom trenutku nema ekipu šampionskog dometa! Još uvek u njegovim redovima ima igrača osrednje vrednosti, pojedinaca koji nisu ovladali svim elementima fudbalske tehnike, a o taktici, strategiji igre da i ne govorilo. Sa takvim igračima ne doseže se daleko. Možda će nekom prijatelju Partizana ovi redovi odzvanjati pesimizmom, međutim, naša je želja da svi prijatelji „crno-belih“ već na startu u nastavku prvenstva budu skromniji u zahtevima kako bi radost nakon postignutog bila veća.
U ovom trenutku realizam nam je preko potreban!