Entuzijazam na delu
U svakodnevnom životu jednog sportskog kluba primeri ljubavi i odanosti su nešto sasvim prirodno i to se gotovo i ne registruje.
Amaterski sportski radnici svoju inspiraciju za rad nalaze u ljubavi prema sportu i tom klubu. U vremenu kada među takmičarima više nema istinskih amatera ovi poslanici su jedini ničim nepomućeni idealisti; oni brinu brigu svoga kluba, raduju se uspesima i pate u porazima. Često su prinuđeni da pozajmljuju klubu sopstveni novac da bi se otišlo na put, platile sudije ili podmirila neka potreba.
Jedan od takvih prijatelja sporta je Tadija Arsić, sekretar hokej kluba Partizan. To je oduševljeni i verni poslenik „crno-belih“ i to svih klubova a ne samo hokeja. On je desna ruka predsednika HK Partizan Jovana Desnice.
I danas ovaj klub duguje Arsiću dva i po miliona starih dinara, koje je on povremeno dizao sa svoje štedne knjižice i davao klubu.
ARSIĆ: Ja znam da će mi taj novac biti vraćen, pa ne smatram da je to nešto izuzetno. Važnije je pa sam u nevoljama pomogao klubu i da takmičenje nije trpelo. Nisam ja jedini koji je to učinio.
P. VESNIK: Kako sad finansijski stoji vaš klub?
ARSIĆ: Očekujemo bolje dane. Za sezonu 1971/72 od Društva smo dobili same jedan milion starih dinara, a takmičenje, odnosno povratak u prvu ligu koštalo je 156 miliona. Na reklamama smo zaradili 22 miliona, ali smo od toga samo 58 posto realizovali. Ako bismo hteli da prebijemo potraživanja i dugovanja bili bismo u aktivi od oko 1,5 miliona starih dinara.
Doznali smo da hokejaši „crno-belih“ očekuju od gradske i republičke SOFK-e dotaciju od 12 miliona, pa se računa da će sledeća sezona proći bez materijalnih briga. Međutim, one druge će i dalje ostati, jer grad Beograd još nema halu za hokej. Koristi se ledena ploča na Tašmajdanu, ali to je otvoreno klizalište i leda nema uvek.
To je glavni razlog što hokejaši Partizana ne mogu da konkurišu za titulu prvaka Jugoslavije i pored toga što imaju u svojim redovima izrazito talentovane igrače.