Nekadašnji as Partizana razboleo se od žutice i šest meseci Anže ne može da računa na njega
Nedavno se u prostorijama Partizana pojavio Milan — „Gica“ Damjanović jedan od igrača iz „zlatne“ generacije „crno-belih“. Došao je neočekivano. Razlog: razboleo se od infektivne žutice i posle mesec dana lečenja u francuskoj bolnici došao je na četiri nedelje u Beograd.
Svakodnevno je na stadionu JNA. Tako smo doznali da je „Gica“ ovih dana dobio sina (rođen je u Beogradu!), pa je i slavlje proteklo u znaku njegove apstinencije od alkohola i naše prinude zbog primljene vakcine. Pili smo koka-kolu. Pa, ipak, raspoloženje je bilo krajnje vedro.
Doznali smo da su Damjanović i Vladica Kovačević u istom klubu — Anžeu. Oni su uz golmana i još jednog igrača iz srednjeg reda kvartet koji čini oslonac ovog prvoligaškog tima iz Bretanje. Galić je u Remsu a Mane Bajić igra za Lil. Ljuba Mihajlović je nezamenljiv „brisač“ u Lionu i ovih dana je produžio ugovor za još dve godine (dobio je 40 hiljada dolara).
Svi nekadašnji igrači Partizana uživaju veliki ugled u svojim novim sredinama. Oni su to postigli igračkom veštinom ali i ljudskom vrednošću, pa je u Francuskoj već veliki garant ako igrač dolazi iz Partizana.
Vladica i ja se viđamo sa našim starim drugovima iz Jugoslavije uglavnom kada se naši timovi međusobno sastaju, — objašnjava Damjanović. — Recimo, Galić nam je pred sam kraj utakmice, kao „vezni igrač“ (to sad igra) dao gol uletevši kao vihor u naš šesnaesterac.
Skoblar nam je dao dva gola u Marseju (pobedili su nas sa 3:0!) i još uvek je jedan od najboljih navalnih igrača Evrope. Jugoslavija danas nema takvog napadača kao što je Josip Skoblar.
Poslednjih nedelja novine su pune hvale za Boru Milutinovića, koji igra „mladalačkim poletom i zrelošću iskusnog fudbalera“.
Inače, Damjanović nam je ispričao kako svake nedelje uveče sede pored radio aparata i iščekuju rezultata Partizanove utakmice, jer su i na toj udaljenosti od 2 hiljade kilometara ostali prisno vezani za svoj matični klub.