Predah u prvenstvu i zgusnuti kalendar podsetili na jednu staru, zanemarenu činjenicu
Svi prvoligaši su pogođeni prekidom u prvenstvu. Čak i oni koji su u tome tražili neku računicu, misleći da će vakumski period pretvoriti u dobre pripreme. Najugroženiji su, ipak, Partizan i Čelik — zbog obaveza na međunarodnom planu (SE kup). „Crno-beli“, na primer, do polovine juna igraće skoro svaki treći dan i bez reprezentativaca!?
Izbora nema. „Vis-major“ je doveo do ovog epiloga. Partizanu preostaje da pokuša da se snađe u nastalom vrtlogu. Kako?
Izlaz je u velikom igračkom izboru. A njega naš klub nema! Jer, upravo u najkritičnijem periodu, saleteli su ga maleri… Paunović i Marić su tek zalečili povrede, Đorđević je u JNA. Antić je morao da izdrži utakmicu neigranja, zbog isključenja u Tuzli. Cvetanović je (ovaj momak je sve pouzdaniji i bolji) povređen…
A Partizan, kad su svi na broju i svi spremni za igru, jedva može da skrpi 16 proverenih igrača!
Ovaj podatak nameće dve nove dileme: imaju li Vasović i njegovi saradnici dovoljno fudbalera za ovako preforsirano takmičenje (ima li dovoljno kvaliteta) i — da li je minulog mini-prelaznog roka napravljen dobar potez, kada su neki igrači ustupljeni?
„Crno-beli“ danas nemaju ni kvantitet, ni kvalitet! Kad to kažemo ne misli se na standardan tim, već na brojne (u ovom času neophodne) zamene. Jer: prvenstvo i međunarodne obaveze idu takvom brzinom (sreda-nedelja), da nema vremena da se povrede zaleče, niti se sme preuzeti rizik da se neki ključni igrač odmori. Stradaće timovi čiji je izbor mali, ućariće oni koji imaju dvadesetak fudbalera podjednake vrednosti (Crvena zvezda, Hajduk, Željezničar…) Partizan je, nažalost, u prvoj grupi.
Zbog toga se nameće pitanje: zar nam sada ne bi dobro došli Zavišić, Radaković, Marić?… Rukovodstvo se ne može optužiti što ih je ustupilo. Tada je to bilo ispravno rešenje. Ipak, ovo je trenutak kada Vasović mora da dobije sve bitke za svoju staru tezu: Partizan mora da ima 20 profesionalaca, ali igrača slične vrednosti. Gde će treneru biti skoro svejedno da li će igrati osmi ili osamnaesti sa spiska!
U jednom tako delikatnom trenutku, rezultatski čak i traumatičnom, Partizan je našao snage da reprezentativne interese stavi iznad svojih! Savezni kapiten Vujadin Boškov je obavešten da „crno-beli“ pristaje da utakmice sa Fiorentinom i niškim Radničkim (koje zbog opterećenja kalendara verovatno moraju da se održe van okvira dogovorenih termina) igraju bez Paunovića i Vukotića, kandidata za reprezentaciju!
„To je divan gest, čak i primer“ odgovorio je poluzvanično Boškov „Partizan potvrđuje nagoveštenu saradnju i obećanje da će reprezentacija u ovom klubu imati punu podršku. ‘Crno-beli’ su prvi primer tog izuzetno odgovornog odnosa i ja im čestitam.“
I, ako — u ovakvoj situaciji i kvantitetnom deficitu igračkog izbora — Vasovićeva četa ispliva, biće to dobar i siguran znak renesanse Partizana! Upravo sad mu je potrebna svesrdna pomoć. Tim pre, što je ovaj klub već jednu bitku izgubio…
Ovu finansijsku!
„Crno-beli“ su od dve utakmice (sa Hajdukom i Radničkim, trebalo je da se igra nedeljom) planirali dobit od oko šezdesetak miliona — čisto. U novonastaloj situaciji (igra se sredom, kad je poseta daleko slabija, u Beogradu će biti po jedan ili dva prvenstvena meča svaki treći dan. što, je preveliko opterećenje za publiku, pa će i to rapidno da smanji posetu) klub očekuje možda dvadesetak starih miliona čiste dobiti, što znači 40 miliona ispod planiranog! Za Partizan, koji se mahom izdržava od ulaznica, to je nenadoknadivi gubitak.
Kad se ste sabere (uz mnoge napomenute hendikepe): prekid u prvenstvu i preopterećeni kalendar ozbiljni su udarci za „crno-bele“, istovremeno i naravoučenije…