KROZ NAŠU LUPU
Staro rivalstvo dva najbolja jugoslovenska tima — Partizana i Zvezde — ima nekoliko dimenzija i ispod njih toliko dubina da se tek vremenom mogu razumeti.
Posleratni jugoslovenski fudbal mnogo duguje Partizanu i Zvezdi. Bez njih bi bili mrki i dani koji dolaze, jer njihovom snagom najvećma se koristi državna reprezentacija.
Današnja rukovodstva dva velika beogradska kluba došla su do uverenja da mogu spoznati budućnost pravilno prosuđujući prošlost i otklanjajući pri tome sve ono što bi moglo da muti dalji ritam saradnje.
Pre nekoliko dana održan je sastanak najprominentnijih predstavnika oba kluba. Partizan je bio ovako zastupljen: Mića Prelić, predsednik, Boba Mihailović, Velibor Vasović, dr Golubović, Papović, Jeftović, Ivanović i Kos a Crvenu zvezdu su predstavljali Nikola Bugarčić, predsednik Sl. Ćosić, Rajko Mitić, Mitrović, Kukić, Lj. Vukadinović i Mirković.
Ovom skupu su prisustvovali i predstavnici Fudbalskog saveza Srbije (D. Popović, R. Krstić), Saveza fudbalskih sudija Jugoslavije, (K. Zečević), Fudbalskog saveza Beograda (P. Đorđević) i Udruženja klubova prve lige (M. Nikolić). Time se dokazuje dobra namera i visok moral ovog dogovaranja, jer ništa ne skriva tama tajne.
Prava snaga dva ugledna prestonička kluba, između ostalog, ogleda se i u tome što zajednički brinu brigu jugoslovenskog fudbala, razmišljajući o predstojećoj vanrednoj konferenciji FSJ, radu Udruženja, načinu suđenja, reprezentaciji, kalendaru takmičenja, stručnom radu i svemu onome što jeste i što čini fudbalsku organizaciju.
Razgovaralo se otvoreno, iskreno, sportski i bilo je prijatno konstatovati kako su bliska, a najčešće i identična mišljenja ljudi iz dva kluba.
Ono što posebno imponuje to je činjenica da Partizanom i Zvezdom ne vladaju živci, navijačka strastvenost ih ne zavodi, već se oki naginju nad ponorom budućnosti i traže nove puteve saradnje kroz dalja usavršavanja i pojačano rivalstvo na sportskim terenima.
„Crno-beli“ su trenutno u pozadini na velikoj fudbalskoj sceni ali oni nikad nemaju sporednu ulogu. Da tako misli i naš veliki rival uverili smo se i na ovom sastanku, koji je održan u trenutku kada se „crveno-beli“, nošeni povoljnim vetrom, nalaze na herojskim visinama. Jer: ravnoteža vrednosti nije bila narušena.
Dva rivala pogledali su jedan drugom u lice, zavirili su čak i u tuđe karte, ali to nije bio diplomatski dogovor praznih reči, već prava sportska saradnja za dobrobit oba kluba i jugoslovenskog fudbala.