„Crno-beli“ obećavaju žetvu bodova i u Beogradu
Da li će jedna dojučerašnja nelogičnost Partizana — strepnja od susreta sa svojom publikom i igra na domaćem terenu — uskoro nestati i da li će ti faktori uticati na fudbalere sa Topčiderskog brda da češće pobeđuju kod kuće nego u gostima? To ćemo proveriti verovatno, već u narednim susretima na stadionu JNA u Beogradu.
Doduše, taj kompleks vlastitog terena, već sada je manje prisutan u ekipi Partizana. A, za sadašnje stručno rukovodstvo Partizanovih fudbalera, pogotovo za njegovog šefa Velibora Vasovića to nije zagonetka, a još manje problem od posebnog značaja Jer, to što se donedavno Partizanu događalo, da u gostima niže uspehe, a na domaćem terenu trpi poraze — već pripada prošlosti.
Početak prolećnog dela prvenstva nagovestio je eliminaciju tog neuobičajenog „fenomena“ u kome vlastita publika i svoj teren nisu pouzdani saveznici.
Biće bolje!
Razgovor sa ljudima iz stručnog štaba Partizana o toj zebnji kada treba zaigrati na domaćem terenu, ukazuje da je i tome došao kraj. Na pitanje — da li je, koliko i zašto domaći teren još uvek bauk za Partizanove fudbalere, Vasović je bio posve kategoričan.
VASOVIĆ: Zašto je Partizan donedavno češće gubio susrete na sopstvenom terenu nego što ih je dobijao na terenima svojih protivnika — ne znam i ne želim o tome da sudim, jer nisam bio fizički prisutan u klubu. Ali, siguran sam u to da se to više ne sme dogoditi, jer je tako nešto u sportu sasvim neuobičajeno. Sopstveni teren i publika moraju biti prednost, a ne faktori koji doprinose porazu ekipe. Partizan pokazuje da je takva praksa već prevaziđena.
P. VESNIK: Da li se već može zasigurno tvrditi da je neugodnom kompleksu — strahu od pojave na domaćem terenu — postavljena „rampa“?
VASOVIĆ: Pobedili smo Maribor i Vienu zahvaljujući i pogođenoj koncepciji igre, ali i izmenjenim odnosom svakog igrača prema domaćim gledaocima. Njima veoma teško padaju naši porazi u Beogradu i sigurno se teško mire s njima. Mi smo dužni da tu želju gledalaca za dobrom igrom i golovima, pa naravno, i pobedama, što ređe izneveravamo. Taj naš dug prema prijateljima Partizana koji dolaze da bi nas bodrili i videli kao pobednike, a ne poražene, i ubuduće će biti snažan impuls za tim. Prednost domaćeg ambijenta češće nego dosad moramo iskoristiti za svoje uspehe. Uostalom, Partizan mora najčešće da dobija utakmice, naročito u Beogradu, jer, to je jedino i normalno, a sve drugo se dopušta kao slučajna omaška.
Paunović odličan i kao bek
Trener Minda Jovanović je i podrobnije obrazložio tu Vasovićevu ideju.
JOVANOVIĆ: Pripremajući ekipu u Rovinju za igru na protivničkim terenima u sadašnjoj takmičarskoj sezoni, nismo zaobišli činjenicu da je Partizan ranije gotovo 75 odsto utakmica na strani dobijao, a na svom terenu ih u istom procentu gubio (?!). Zato smo i radili na tome da taktiku igre u gostima sprovodimo tako da se pojačava odbrana i primenjuje opreznija igra, a samo brzi igrači Bjeković, Živaljević, Katić i drugi ugrožavali su gol protivnika baš onda kad se on najviše trudio da nas ugrozi. U Banja Luci, Kragujevcu, Sarajevu i Zenici, to nam je donelo uspeh. Naša odbrana je tada funkcionisala gotovo bez greške. Sada, međutim, igramo nekoliko utakmica na svom terenu. Otuda nam i predstoji proveravanje taktike pripremljene za igru kod kuće, jer će i protivnici manje-više primenjivati taktiku slično našoj kad igramo u gostima. Da bi smo ih pobedili, moramo da pojačamo napad isto onako kao što smo činili s odbranom kad smo igrali u gostima. Odbrana će morati da neutrališe protivnikove brze napadače, što je ranije, čini se, bilo zanemareno i često uzrok većine poraza na domaćem terenu. Dakle odbrana treba stalno da pruža potporu navalnom redu, da ga neprekidno „hrani’“novom snagom sa sredine terena, ali da posve osigura i nepovredivost sopstvene mreže…
Nije teško u ovakvim odgovorima Minde Jovanovića i Velibora Vasovića, naći razloge zašto se Partizanov standardni centarhalf Blagoje Paunović obreo na mestu beka.
JOVANOVIĆ: Taj potez samo za neupućene izgleda nekako apsurdan. On je još manje degradacija Paunovića. Naprotiv, to je nesumnjivo poverenje u njegove sposobnosti i iskustvo da igra i na ostalim mestima u odbrani kad to interesi kluba i taktičke procene rukovodstva nalažu. Pogotovo, što ni moderni bekovi nisu više statični kao nekad. Klasično krilo se više uopšte ne kreće pravolinijski, već ulazi i u sredinu, i vraća se u odbranu da bi ponovo krenulo silovito u napad… Bek mora da ga sledi, a to takođe znači da se ne zadržava na svojoj strani terena motreći na krilnog napadača. Zbog toga izmena mesta odbrambenih igrača se nameće kao neminovnost. Nije li Stepanović iz OFK Beograda za to najočigledniji primer? Kvalitetan igrač kao što je Paunović, nesumnjivo će uspešno obavljati i novu privremeno poverenu ulogu, baš kao i onu ranije na mestu centarhalfa, a Miša Radaković to već poodavno čini svojom pokretljivošću iz odbrane u napad.
Partizanov stručni štab, dakle, verovatno igra na tu kartu da se više nego dosad pouzda u veću aktivnost svojih najboljih igrača iz odbrane u toku napada na domaćem terenu, pa će svakako, sada valjda i pobede Partizana u Beogradu biti znatno učestalije nego dosad.