Jednom prilikom doajen jugoslovenskog boksa, pokojni Toma Stanisavljević „Prorok“, rekao je: „Boks je kao sifilis. Razlika je jedino što se od sifilisa može izlečiti a od boksa nikad“.
Virus boksa je neuništiv i zbog takvih momaka kao što je Jovan Nikolić. U njegovim pesnicama nalazi se dinamit. Svaki okršaj ovog delije, bilo da da reši u svoju korist ili izgubi, izaziva ushićenje svih prisutnih. Za njegovu odvažnost bride dlanovi i protivničkih navijača.
Debitovao je u prvom timu Partizana prošle godine protiv Radničkog iz Prištine. Nismo imali predstavnika poluteške kategorije i silom prilika morali smo da ukažemo poverenje Jovanu Nikoliću, koji je u dvorani za trening skrenuo pažnju na sebe upornošću i poslušnošću.
Sa tadašnjim trenerom Šovljanskim proveo sam nekoliko besanih noći. Strahovali smo kako će proći ovaj poletarac, jer morao je na silu da se za par dana ugoji preko tri kilograma. Dogovorili smo se da bacimo peškir čim gong označi početak borbe.
„Ko je taj Krasniči? Zašto ne bih mogao da ga savladam? Nemojte samo slučajno da mi predate borbu. Izneće me sa ringa na nosilima ili kao pobednika“, pričao je Nikolić posle zvaničnog merenja, uoči koga je popio tri litre tečnosti da bi doneo potrebnu težinu.
I stvarno navijači su ga čim je saopštena odluka sudija poneli na ramenima. Stranice sportskih listova osvanule su sa naslovima: „Kad debitant bije“, „Jovan Nikolić oduševio“.
na bokserskom nebu zasjala je nova zvezda!
„Bio mi je to najdraži uspeh. Prvi put sam se našao u ekipi sa Belićem, Lakčevićem, Stanojevićem, Vranićem i ostalim poznatim bokserima. Prvi put sam nastupao pred toliko ljudi: Prvi put u svojoj karijeri bio sam izraziti autsajder. Pamtiću zato tu pobedu protiv Krasničija dok sam živ. Taj uspeh mi je čak draži od trijumfa protiv rumunskog reprezentativca veterana Tekučanua, koga sam savladao na poslednjem ‘Oskaru’“, priča Nikolić.
Slično je bilo i nedavno u Subotici.
„Pogrešili ste u sastavljanju ekipe. Ovaj Nikolić neće izdržati ni rundu protiv našeg Jovanovića“, likovali su domaćini.
Reč im je, međutim, zastala u grlu. Jovan Nikolić propisno je izdevetao jednu od najubojitijih pesnica Spartaka. Njegovo junaštvo je najzaslužnije što smo se sa ovog putovanja vratili ozarenih lica sa dragocenim bodom.
Ovaj dvadesetogodišnjak počeo je da uči prva slova pesničenja kod bivšeg šampiona Koste Lekovića, koji ga uspešno vodi do današnjih dana. Posle samo dva meseca vežbanja, pre dve godine, postao je juniorski šampion Beograda i Jugoslavije. U seniorskoj konkurenciji izborio se za titulu prvaka glavnog grada.
„Slučajno sam postao bokser. Došao sam u dvoranu za trening da naučim baratanje pesnicama, zlu ne trebalo. Ali, hobi je postao moja najveća ljubav. Sada se ni za šta na svetu ne bih odrekao rukavica“, veli Nikolić.
Zbog škole, sa žaljenjem je morao da odbije poziv selektora za izbornu reviju na kojoj se određuje naš nacionalni tim za prvenstvo Evrope (do 21. godine). U najranijoj mladosti nije voleo đačku klupu i sada pokušava to da nadoknadi u Centru za osposobljavanje kadrova. Verujemo da će uspešno okončati „bitku“ i sa prvim razredom za kvalifikovane televizijske mehaničare.
Za 24 meseca drugovanja s ringom — sasvim dovoljno.