Druže uredniče
Sa velikim nezadovoljstvom sam čitao rubriku u poslednjem broju našeg lista od 9. maja, a koja glasi — „Cigani, Cigani“…
Interesuje me da li je autor ovog dela dostojan nas navijača, da li treba on da nas tera sa stadiona i da nama „crno-belim“ navijačima koji smo došli iz Sarajeva, Doboja, Prijedora i drugih mesta, spreči ljubav prema „crno-beloj“ boji. Ako smo sa velikom željom došli na jubilarni derbi, platili putne troškove i ulaznice, imali smo i zbog čega skandirati takve reči. Ne želim, a mislim da govorim u ime većine simpatizera Partizana ćutati na ove reči, jer zašto niko nije prigovorio severnoj strani gde su bile „crveno-bele“ zastave i odakle se čulo „grobari, grobari“…
Ako je privržen našim ljubimcima zašto izaziva takvu polemiku koja se može pretvoriti u skandal. Radi primera navodim Budišićev slučaj u Sarajevu, a sve to zbog takvih novinara. Ne sramotim se toga, jer sam i ja jedan od učesnika južne strane gde su se vijorile „crno-bele“ zastave, jer nam je naša motorna snaga i naš idol onesposobljen za dalje takmičenje.
Upitaću još jednom autora tog teksta, ako mi nismo potrebni našim sportistima koji nose Partizanov dres za što nas onda zovu na stadione da im pomognemo, da vide koliko ih volimo? Da su samo i oni privrženi nama, koliko mi njima danas bi Partizan bio na prvom ili drugom mestu, a ne bi se sigurno borio za sredinu tabele.
— Uroš Đorić, Sarajevo