KROZ NAŠU LUPU
Prvi zračak sumnje u Disciplinski sud Udruženja klubova prve savezne lige pao je sa odlukom o kažnjavanju Nikole Budišića zbog toga što je, navodno, povredio Vahidina Musemića na utakmici Sarajevo — Partizan (0:1).
Ta utakmica je već zaboravljena. Međutim, povreda Musemića nije. Disciplinski sud je saslušao sve one koji su mogli da rasvetle tu „misteriju“: igrače (Musemića i Budišića), sudiju Strmečkog, njegove pomoćnike i delegata utakmice Islana Ajanovića.
I šta biva? Baš kao u čuvenom japanskom filmu Rašomon: svako od prisutnih imao je svoju verziju događaja! Ni jedna od izjava nije ni približno a kamoli identična. Pođimo redom. Musemić je kategoričan: tvrdi da ga je Budišić udario pesnicom, a to niko živi na stadionu nije video. Budišić, pak, ne poriče mogućnost da je nehotice povredio centarfora Sarajeva u nekom skoku, u borbi za loptu ali nikako pesnicom i bez lopte. Sudija i njegovi pomoćnici nisu „ništa videli“. Delegat je najkontraverznija ličnost: prvo ništa nije uneo u zapisnik. Zatim je, kad su forumi tražili njegovo mišljenje o spornom događaju, rekao da je „video kako je Pejović udario Musemića“. Ubrzo se pokazalo da delegat ima vrlo oporu maštu, jer su sami igrači odbacili takvu mogućnost. Kasnije se taj fudbalski radnih pravdao kako se „brojevi na crno belim dresovima dobro ne vide“, pa je mogućno „da je Budišića zamenio sa Pejovićem“. O tome koliko njih dvojica nisu slični izlišno je govoriti. Tek, delegat je kasnije prihvatio Musemićevu tvrdnju i izjavio da je video Budišićevu ruku podignutu prema Musemićevom licu. Samo to. Delo, krajnji cilj te i tako uperene ruke, pomenuti nije video. Verovatno je neki malokrvan mekušac, pa ne može da gleda takve scene i okrenuo je glavu.
Interesantno je da su Mato Došen (vrlo uvaženi fudbalski radnik) i članovi njegovog suda bili daleko od onog da je „bolje hiljadu krivih osloboditi, nego jednog nevinog osuditi“. Jer: jasno je da Budišićeva krivica nije dokazana. Istina, Musemić je povređen. On je najteže prošao. Međutim, to je rizik posla kojim se bavi. Uostalom, to nije prvi put da je taj delija nastradao. Ali, nije isto da li je on slomio nos u borbi za loptu ili je „namerno udaren kada se igra odvijala na drugoj strani terena“. Da je ovo drugo istina, onda bi Partizanov igrač zaslužio mnogo težu kaznu od izrečene. Ovako ispada da je kažnjen bez dokazane krivice, čak i bez indicija. Jednostavno: samo zato što je Musemić povređen. Spone između ozlede i krivca vrlo su slabe, nejasne, mutne… One nemaju snagu „dokaznog materijala“.
Budišić je kažnjen, Partizan oštećen. Ne i prvi put. Međutim, od svega toga najvažnije je da su zbog ove i ovakve kazne i ostali klubovi zaustavljeni u svom nastojanju da prema Disciplinskom sudu gaje najveća očekivanja.