Slavko Ivanović, sekretar FK Partizan
Jedna beleška objavljena u pretprošlom broju našeg lista o skupim ulaznicama bila je povod za razgovor sa sekretarom fudbalskog kluba Partizan Slavkom Ivanovićem.
„Kako može naš list, ‘Partizanov vesnik’, da napiše o Partizanu ono što nije tačno“, kao da protestuje Ivanović. „To sam nedavno zamerio glavnom uredniku lista Kosa.“
Poveli smo dijalog o ulaznicama i cenama. Istina je da su ulaznice poskupile. List, kao uostalom i fudbalski klub, u poziciji je da se bori za gledaoca za običnog, najprosečnijeg, a u isto vreme i za najboljeg gledaoca. On dobija i protestna pisma od čitalaca, a to će reći od gledalaca, koji se žale na cenu ulaznica za utakmice. Deklarišući se za interes gledalaca i na taj način štiteći džep tog najbrojnijeg, ali i najsiromašnijeg gledaoca, list uzima tu slobodu da upozori upravu kluba, odnosno merodavne, ako oceni da je negde načinjen previd. Uostalom, možda će Ivanović potvrditi da je on, odnosno fudbalski klub, bio u pravu kad je povisio visine cene ulaznica.
P. VESNIK: Imate šansu, da počnemo fudbalskim jezikom, da dokažete da ulaznice za fudbalske utakmice nisu skupe, druže Ivanoviću…
IVANOVIĆ: Troškovi života se povećavaju iz godine godinu. To prirodno, pogađa i fudbal, klubove i sve njihove rashode i prihode. Konkretno govoreći, svake godine se povećavaju troškovi prevoza, ishrane i drugih ugostiteljskih usluga. Eto, nedavno su povećane cene prevoza železnicom. Pre par dana objavljene su nove cene mesu. Sve poskupljuje, a cene fudbalskih utakmica ne menjaju se već dve do tri godine…
Ivanović navodi podatke o visini cena ulaznica. Ulaznice su nekoliko godina ranije, do kraja 1971. zaključno, iznosile 10 odnosno 20 dinara za prvenstvene utakmice. Samo za susrete sa Zvezdom, Hajdukom, Dinamom, Željezničarom i OFK Beogradom, odnosno sa jačim klubovima, ulaznice su bile veće i određivane su zavisno od protivnika, njegove forme, trenutnog plasmana. Tako su ulaznice za susret Zvezda — Partizan u 1971. godini bile 20, odnosno 40 dinara. Tek u ovoj sezoni, praktično u 1972. godini cene ulaznica se povećavaju i to: sa 10 na 15, odnosno sa 20 na 30 dinara. To se opet odnosi na sve standardne susrete. Mečevi sa nekoliko renomiranih protivnika biće nešto skuplji, prosečno kao i ranijih godina, pa će iznositi: 20 za stajanje odnosno 40 dinara za tribine. Po tim cenama prodavane su i ulaznice za poslednji meč Partizan — Željezničar.
P. VESNIK: Zašto baš ti mečevi moraju biti skuplji?
IVANOVIĆ: Makar sad, za susret sa Željezničarom razlozi su bili sasvim opravdani. Ta utakmica odlučivala je prvaka Jugoslavije. „Željo“ i Zvezda vodili su bitku za prvo mesto. A Partizan je bio u poziciji da svojom igrom u duelu sa Željom, možda, odluči prvaka Jugoslavije! Zato je bilo sasvim opravdano da cene ulaznica budu skuplje od redovnih. — Fudbalski klub ima velike rashode na kupovinu fudbalske opreme (u 1971. g. blizu 4 miliona), zatim na razne poreze, doprinose. Troškovi takmičenja kluba u prošloj godini iznosili su 256 miliona st. dinara. Ili, od toga, samo za doprinos Stadionu 39 miliona. Troškovi tehničke službe za svaki meč kreću se od 700 hiljada do milion i 200 hiljada…
Zamolili smo Ivanovića za konkretniji zaključak.
IVANOVIĆ: Sasvim konkretno: cene fudbalskih ulaznica poskupele su od sezone 1968-69. do ove godine za oko 50 odsto. To je znatno poskupljenje, priznajem. Međutim, sve ostale usluge koje klub koristi porasle su više (prevoz, ishrana, hotelske usluge, kao i mnogi drugi troškovi života). Naposletku, Dinamo i Hajduk naplaćuju skuplje svoje ulaznice…
Pa ipak, mada imamo puno razumevanje za troškove i finansijske troškove fudbalskog kluba, mada znamo da se o visini cena dogovaraju svi beogradski prvoligaši, zalažemo se za to da se i Partizan bori za svog gledaoca. Cilj je svakako da gledalaca bude što više na Stadionu, a da se cene ne povećavaju kadgod je to moguće. Tom gledaocu da bi se masovnije privukao na Stadion, može se pružiti ili bolja igra ili atraktivniji program; dupli o program, predigra ili kakav drugi sportski događaj.