ONI SU BRANILI DRŽAVNE BOJE
Mirko Sandić:
- Rođen: 1942. godine
- Disciplina: vaterpolo
- Igra: od 1957. godine
- U klubu: Partizan
- Reprezentativac: 218
- Zanimanje: službenik
Tridesetogodišnji član vaterpolo ekipe Partizana i državne reprezentacije Mirko Sandić davno je prevazišao okvire nacionalne sportske veličine i još pre mnogo godina postao je opštepriznati as svetskog vaterpola. Retka je danas zemlja u kojoj se gaji ovaj popularni sport na vodi gde ne izgovaraju s poštovanjem njegovo ime, a još ređa ona u kojoj tandem Sandić–Janković ne smetaju najubojitijim duetom koji se u poslednjoj deceniji pojavio u basenu!
Ovakav renome Mirka Sandića ne čudi konesere vaterpola u svetu, s obzirom da im je dobro znano da je ovaj gromadni momak već 15 godina neprekidno standardni i nezamenljivi član elite četvorostrukog klupskog šampiona Evrope „Partizana“ i nacionalne ekipe Jugoslavije, osvajača zlatne medalje na poslednjim olimpijskim igrama u Meksiku (1968. godine). Šta više, Sandić nije običan učesnik ovih događaja, nužni šraf bez koga se ne može, već nešto mnogo više: uz Zorana Jankovića u svim tim blistavim trijumfima bio je redovno ključna ličnost i glavni golgeter!
Sandićeva sportska zvezda zasijala je prvi put još 1958. godine (kada je imao samo 16 leta!) na utakmica izabranika Grčke i Srbije koja je igrana u Atini. Tada je postigao pobedonosni gol i time je započeo svoju blistavu međunarodnu karijeru, koja se već deceniju i po kreće isključivo uzlaznom linijom. Od tog vremena odigrao je — koje u klupskom koje u reprezentativnom dresu — bezbroj utakmica i postigao isto toliko efektnih pogodaka. Golovi su njegova najuža specijalnost i po njima ga najviše cene. Zbog toga na svim utakmicama našeg nacionalnog prvenstva protivničke odbrane poklanjaju najveću pažnju Sandiću. Iako ga često fauliraju i „potapaju“, ne birajući sredstva da ga zaustave, Sandić ipak uvek pronalazi način da zatrese mrežu ili da idealno posluži svoje saigrače.
Prvo veliko priznanje Sandić je požnjeo u zemlji vaterpola — Mađarskoj. Na međunarodnom turniru u Solnoku (1963.), na kome je Partizan ubedljivo osvojio prvo mesto, Sandić je bio najbolji pojedinac i najefikasniji strelac. Mađari su bili oduševljeni tvrdeći da „takvog napadača nikada još nisu videli u svom plivalištu“! Još veće komplimente podelili su mu u basenima u kojima su se održavale najveće evropske vaterpolo-predstave — susreti Kupa šampiona. Ti mečevi su mu oduvek bili pravi „hobi“ i u njima je pružao maksimum. Odlika velikog igrača, da najviše daje u najvećim susretima, naročito je došla do izražaja u drugom Kupu evropskih šampiona u kome je Mirko Sandić na polufinalu, u Đenovi (protiv „Barselone“ i „Pro Reka“), postigao šest golova i postao prvi strelac turnira!
Svoju izuzetnu igračku klasu Mirko Sandić zahvaljuje pre svega izvanrednim atletskim kvalitetima, kojima nadmaša verovatno sve asove u dosadašnjoj istoriji našeg vaterpolo-sporta. Visok 202 santimetra, težak 110 kilograma, uz to sjajan plivač, dobar tehničar i topovski šuter sa svih distanci, predstavlja prvu neman u basenu. Kada je u punoj formi, pred njime se sve ruši i ne postoje prepreke!
Iako je već prevazišao zenit i zakoračio u četvrtu deceniju života, Sandić će i na predstojećoj olimpijadi u Minhenu braniti naše državne boje. Šta više dodeljena mu je specijalna počast stegonoše, koji će u svečanom defileu, na dan otvaranja igara, nositi jugoslovensku trobojku na čelu naše olimpijske ekipe!