Tri stasita mladića — Vulić, Golac i Todorović — sutrašnje uzdanice „crno-belih“
Sva trojica su Partizanova deca, celu fudbalsku školu su izučili u ovom klubu da bi konačno u isto vreme i zakucali na vrata prvog tima. Fudbalski su se rađali godinama, prošle a naročito ove godine potpuno su se i iskazali. Reč je o Slobodanu Todoroviću, Ivanu Golcu i Novici Vuliću, fudbalerima nove generacije Partizana, koji svojim talentom nagoveštavaju jednu novu eru i u bogatoj istoriji ovog kluba. Razgovarati sa ovim mladićima nije nimalo teško, tim pre što u svakom trenutku znaju šta hoće, realno shvatajući da se sve može podrediti fudbalu i da je to i jedini put koji garantuje uspeh. Biti na čelu jedne generacije, predstavljajući je nosi u isto vreme i čast i veliku obavezu.
Sadržaj
Novica Vulić
Novica Vulić je jedan od najmlađih fudbalera u klubu. Ima samo 18 godina a na njega se već ozbiljno računa. Kao Todorović i Golac i Vulić igra na mestu beka.
„Moj prvi trener i čovek od koga sam najviše naučio je Mirko Damjanović. On me je uputio u sve tajne fudbalske igre tako da njemu najviše dugujem što danas u jednom potpuno novom Partizanu i ja imam šansu da budem prvotimac.“
U vrtlogu tragedije crno-belog broda, negde na početku prošle godine, Vuliću ističe pravo igranja u podmlatku i postaje rezerva u prvom timu. Posle svega nailazi operacija pluća, tako da je prošla godina bila period koja je davala malo nade na uspeh.
„Danas se, međutim, situacija potpuno promenila“, zadovoljno kaže Vulić. Mlad sam svakodnevno treniram i znam da ću dobiti šansu što je nekako mnogo jače nego živeti u neizvesnosti.
Vulić je odigrao 15 utakmica za omladinsku reprezentaciju Jugoslavije, što najbolje gori o kakvom se talentu radi. Dok je igrao u reprezentaciji njegov učitelj Ante Mladinić nije štedeo komplimente na njegov račun.
„Vulić brzo shvata šta trener zahteva od njega. Mnogo važnije međutim od toga je da postavljene zadatke ispunjava bez problema. Građen je za beka za koga se samo poželeti može i Partizan treba da bude srećan što ga ima.“
To što su njegovi drugovi iz reprezentacije Petrović — Pižon u Crvenoj zvezdi i Đorđević u Borovu već standardni prvotimci ne brine ga mnogo.
„Do konačnog ustaljivanja u timu predstoji mi još jedna etapa rada. S Vladicom Kovačevićem treba uskoro da počnem da vežbam i smatram da će to biti jedini i pravi put ka prvom timu. Koliko ću ga brzo prevaliti, zavisi“, kaže Vulić.
Svi članovi Partizana, pa i Vulić, smatraju da je ova godina njihova. Prvo mesto mora da se ovoji i to je onaj novi duh koji sada prožima crno-bele“.
„Vasović je čovek koji imponuje. Treba slušati njega i uspeh neće izostati“, kategoričan je Vulić. „Sve ovo govorim na bazi toga što svaki dan provodim sa ‘prvim čovekom’, koji čini mi se i izgubljenom može da vrati samopouzdanje. Otuda i nepokolebljiva želja sviju nas da ove godine osvojimo šampionat iako su Crvena zvezda i Željezničar vrlo neugodni protivnici.“
„Uzor?“
„Paunović i Stepanović za koga slobodno mogu da kažem da je jedan od najboljih bekova koje smo imali dosada. Vulić je veliki optimista, pobeda je jedino što u fudbalu priznajem.“
Ko zna koliko je to dobro rekao bi neutralni posmatrač ali posle razgovora sa njim postaje jasno zašto je sve u životu, pa čak i školu podredio „najlepšoj sporednoj stvari na svetu“.
Tako govore nove nade Partizana i jugoslovenskog fudbala. Treba im verovati, pogotovu što su, iako još mladi i fudbalski nedovoljno iskazani, to već zreli ljudi. Svesni su šta ih očekuje. Žive u raskoraku želja, kao uostalom i svi mi spremni jedino da za fudbal žrtvuju sve.
Ivan Golac
Nešto stariji od Todorovića je Ivan Golac. Iako je rođen u Koprivnici 1950. godine fudbal je počeo da igra u pionirima Partizana. Prvi treneri su mu bili svetli fudbalski učitelji. Čedica Lazarević i Bruno Belin.
I dok je jednog dana brižljivo vežbao saznao je za strašnu vest poginuli su Lazarević i Belin. Život ne tako retko zna da bude i surov pa je Golac pod uticajem strašne tragedije prestao da igra fudbal.
Fudbalska lopta, međutim, bila je prva ljubav Ivanova i on se 1964. godine seli na Banjicu, u Rad. Posle tri godine iako još nema 17 godina, postaje prvotimac u ovom klubu. Kako je prve fudbalske korake naučio u Partizanu to se stara ljubav budi, i on 1970. godine dolazi ponovo u redove „crno-belih“. U to vreme Partizan je trenirao Gojko Zec. Kao i Todorović i Golac je debitovao protiv Dinama. Kakva koincidencija! Opet poraz 0:2, slaba igra celog tima, vreme kada Partizanu uopšte nije išlo.
„Dolaskom Vasovića Partizan je postao neuporedivo ubojitiji, snažniji tim. Svi fudbaleri igraju kao da su preporođeni što konačno najbolje govore i rezultati“, kaže Golac. „Sve što u životu budem postigao kad sportista dugovaću Vasoviću. On mi je pružio šansu.“
Do početka novog šampionata Golac ja odigrao 13 utakmica za prvi tim, sve međunarodne i prijateljske utakmice otkako je u Partizanu Vasović. Međutim, u prva četiri kola novog šampionata nije ga bilo u timu zbog nekoliko slabih partija koje je dao u poslednje vreme.
„Slažem se da sam igrao slabije i da je to glavni razlog što sam trenutno rezerva. Ipak, smatram da po kvalitetu zaslužujem da budem prvotimac.“
Ivan Golac će se u jednom trenutku složiti sa Todorovićem, da je najbolji fudbaler Partizana Bjeković, i smatra da Partizan ove godine mora da bude prvi, da Jugoslavija u Grčkoj i Španiji ne bi trebalo da ima neke veće protivnike koji bi je sprečili da ne putuje u Minhen 1974. godine.
Kada se govorio o uzoru posebno je istakao Jusufija koji je po njemu uneo nešto novo u igri bekova. Baš zbog toga Golac pre svega teži originalnosti, želi kako na kraju u šali reče da obogati fudbalsku igru.
Slobodan Todorović
Slobodan Todorović je rođen 11. 10. 1952. godine u Beogradu. Deset godina posle rođenja obreo se u Partizanu. Kao i svim dečacima toga vremena koji su fudbalska igrališta voleli više i od roditeljskog doma, bila mu je želja da nosi „crno-beli“ dres, za koga je prvo čuo i koga je kasnije toliko zavoleo da je danima „visio“ na stadionu JNA.
Posle uspešno završene pionirske škole provodi tri godine u podmlatku da bi prošle godine potpisao prvi profesionalni ugovor. Uspeh vredan pažnje ali uspeh koji je tražio mnogo odricanja. Dok bu njegovi vršnjaci provodili vreme slušajući Reja Čarlsa, kasnije Bitlse i Roling Stounse Todorović je slušao trenere.
„Prvi fudbalski učitelj bio mi je Nikola Marjanović, čovek koji je izgleda samo za fudbal znao. Kao fudbalera, međutim oblikovao me je Mirko Damjanović i njegovo šestogodišnje strpljenje u radu sa mnom izgleda da se isplatilo. Njemu najviše i dugujem što danas igram pored takvih fudbalera kao što su Bjeković, Vukotić, Paunović…“, kaže Todorović.
Todorović nije imao tu sreću da njegov debi u prvom timu Partizana bude uspešan. Dinamo je u Zagrebu bio veliki protivnik. Trener Zec mu je pružio šansu. Neuspeh ga nije pokolebao, nije obeshrabrio upornog Todorovića, koji, evo, i posle dolaska Vasovića ostaje — prvotimac.
„Danas je u Partizanu milina igrati. Vasović je čovek i učitelj koji me u svakom trenutku impresionira. Sposoban kao vođa, veliki kao čovek, on je jedini koji može da povrati staru slavu Partizana, slavu koju je dobrim delom i sam poneo Evropom igrajući za naš klub“, kaže Todorović.
Bek je modernog formata, ne tako retko dolazi u situaciju da uputi i udarac na protivnički gol. To izgleda Vasoviću nije moglo da promakne ispred očiju i od početka novog šampionata uporno forsira ovog mladića.
„Igram na mestu beka ali mislim da bi više pružio kao centarhalf-štoper.“ Nastavlja Todorović. „To je uostalom mesto na kome sam i počeo da igram fudbal.“
Na pitanje koga fudbalera najviše ceni, odnosno ko mu je uzor odgovorio je:
„Pa, nemam nekog posebnog uzora — možda je to moj klupski drug Paunović, koga neobično cenim. Daleko je to od mene ali voleo bih da igram kao Bekenbauer. To nije fudbaler to je najprecizniji fudbalski kompjuter.“
Partizan će po Todoroviću biti prvi u novom šampionatu, kaže da je posle dužeg vremena red na njega iako će najveće konkurente imati u Crvenoj zvezdi i Željezničaru. Bjeković je danas najbolji u Partizanu, Jugoslavija će uspeti u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo, a on će kako reče sve učiniti da opravda poverenje svih ljubitelja crno-bele boje. Ovo svakako nije njegov krajnji domet, pa mu stoga treba verovati.