Iz pisama čitalaca u „Partizanovom Vesniku“ često se vide negodovanja navijača na dnevnu štampu zato što se po njihovom mišljenju, malo piše o „Partizanu“.
Negoduje i Vasović što mu publika ne daje dovoljno podrške. Sećam se da je Vasović tako činio i onda kada je kao igrač dostigao najvišu klasu.
Negoduje i štampa što se utakmice odigravaju u ono vreme kada su listovi već zaključani, pa je kasnije pisanje o događaju koji je minuo skoro besmislica.
Negoduje i publika, jer joj njen „Partizan“ ne pruža ni igrom niti pak rezultatima ono što ona od njega želi.
Jednom rečju svi negoduju, a ko je u pravu i koliko ima prava za to?
Sve ovo nateralo me da se tako rano prijateljima Partizanovog doba i jednog mog putovanja vozom iz Prahova. A Prahovo je u blizini Negotina, na kraju naše zemlje. Bila je subota na izmaku, a u nedelju je naš „Partizan“ igrao. Ne sećam se ko mu je bio protivnik. To mi nije toliko važno. Važno je to da je taj voz iz Prahova krenuo oko jedan sat po ponoći. I ako je polazak bio tako ran prijateljima Partizana i dobrog fudbala nije smetalo da iz svih ovih mesta Istočne Srbije krenu na daleki put. Nije im bilo teško, jer su znali kakvu će im predstavu prirediti Partizan.
Milina je bila videti voz koji je jurio ka Beogradu okićen Partizanovim zastavama. U Negotinu, Zaječaru, Knjaževcu i drugim usputnim stanicama slika je bila ista. Navijači su se tiskali sa zastavama da bi s mukom pronašli makar malo mesta za stajanje. Svi su išli da vide svog Partizana i njegovu veliku igru.
Partizan je u to vreme prosto mamio ljubitelje lepog fudbala, ali je Partizan utakmice igrao danju. To je odgovaralo i navijačima i štampi. Navijačima da mogu iz ovih udaljenih mesta da se na vreme vrate kući kako bi sutra stigli u školu ili na posao, a štampa je mogla na vreme da popuni svoje stranice, koje su u to vreme bile prepune napisa o Partizanu. Setimo se pobede nad Spartom! „Sport“ je izdao vanredno izdanje koje je bilo posvećeno briljantnoj pobedi Partizana.
Kad sve ovo imamo u vidu mogli bismo da postavimo pitanje: ko je u pravu kad negoduje?
Danas Partizan igra u promenljivoj fazi. Za poslednjih nekoliko godina nije uspeo na domaćem „borilištu“ da izbori ni jedan trofej, a nije dobio ni neku značajnu utakmicu. Igrom i rezultatom on nije bio u stanju da skrene veću pažnju ljubitelja fudbala. Nasuprot tome ne prođe jedna sezona, a da Partizan svojim nesuglasicama i promenama u klubu ne izazove negodovanje.
I pored svega toga Partizan igra noću. Čudo da se Vasović toga nije setio da je i vreme u kojem se utakmica igra i te kako važno za posetu.
Da li je on mislio na te koji treba da dođu iz unutrašnjosti da su obavezni sutra da rade, da idu u školu… Da li Vaske misli da su dovoljne izjave i obećanja da će stvoriti šampionski tim? I navijači ga stvaraju. To on bolje zna kada je igrao pred prepunim stadionom. Vasoviću svaka čast kao igraču, ali kao „tehniku“ — mrka kapa.
— Rad. Glišić, Debeli Lug, Majdanpek