Ostvarena čežnja duga osam godina
Sadašnja generacija boksera Partizana još nije doživela veću radost — 17. septembra najzad je savladan i ljuti gradski rival — Crvena zvezda. I to posle punih osam godina čekanja. Svetkovina je zato bila još veličanstvenija nego prethodna zbivanja na ringu. Poljupci, čestitke, pa čak i po neka suza. Radosnica, naravno.
Pokazalo se da je naše rukovodstvo na čelu sa predsednikom Miloradom Miloševićem veoma mudro odlučilo da se napravi ring i baš protiv „crveno-belih“ boksuje kod sopstvene kuće. Čim su se „crni đavoli“ kako nas naše verne pristalice zovu, posle sve ubedljivijih trijumfa, pojavili na ulazu u teren Stadiona JNA u gledalištu je proradio ljudski — vulkan. Bilo je jasno da ćemo u navijačima na južnoj tribini imati velikog saveznika, maltene, jedanaestog takmičara. Tako je i bilo. Pomogli su nam da istrajemo kada je bilo najteže.
Odluka je pala u poluteškoj kategoriji. Neustrašivi Jovan Nikolić od prvog znaka gonga jurio je prema daleko iskusnijem predstavniku Crvene zvezde Vlašiću čvrsto rešen da ga prosto zbriše sa ringa. Strahovitim desnim krošeom bacio ga je na pod već u prvoj rundi. Ali, nije bio dovoljno iskusan da ga i dokrajči. Zadao je ipak daleko više udaraca i sudije su jednoglasno odlučile da se Jovanu Nikoliću i njegovom lavljem srcu podignu ruku.
Test objektivnosti
Naš stručni štab (treneri Leković, Paljić i pisac ovih redova) odlučio je još pre meča da iz sopstvenog džepa sa 1.500 novih dinara nagradi u slučaju potpunog uspeha najboljeg boksera, koga izaberu sami naši takmičari. Iako je u pitanju pozamašna suma takmičari Partizana su po ko zna koji put pokazali da su isto tako dobri i objektivni drugovi koliko i bokseri — bez dvoumljenja i izuzetaka su rešili da se specijalna nagrada stručnog štaba dodeli Jovanu Nikoliću!
U „crveno-belom“ taboru su se nadali i kada je Nikolić savladao Vlašića i doveo naš tim u vođstvo od 5:4, da će bivši šampion Obradovića eventualno uspeti da ugrozi našeg Milosava Popovića. Snovi, međutim, nisu postali java. Levi pa desni direkt, levi—desni direkt, dva-tri leva direkta… Vice-šampion Evrope poluteške kategorije u konkurenciji boksera do 21. godine, činio je šta je hteo sa daleko snažnijim i renomiranijim teškašem Crvene zvezde. Veteranu je jedino preostalo da zabranjenim udarcem glave pokuša da onesposobi Milosava. Kada Obradovića i na nepošten način nije uspeo trener „crveno-belih“ Prokić je u pauzi između prve i druge runde predao borbu Bio je to kraj i pobeda Partizana — 6:4.
Fahrija Šekularac takođe je postigao veliki uspeh. Ispunio je obećanje i u potpunosti se revanširao Mirkoviću za poraz u prvom susretu. Preciznim direktima Šekularac je još u prvoj rundi stekao nedostižnu prednost. U nastavku je malo posustao, ponestalo mu je snage, jer je u danima pre meča morao da se oslobađa viška kilograma, ali njegova pobeda nije mogla da dođe u pitanje.
Aleksandar Popović, možda najtalentovaniji u trenutnom sastavu „crnih đavola“, nije uzdrhtao pred kao od brega odvaljenim Malićem. Bombardovao ga je desnim direktom i u nekoliko mahova doveo na rub nokauta. Pogrešio je što se u završnici opredelio za borbu telo uz telo i tako dozvolio protivniku da rvačkim zahvatima pokuša da nadoknadi propušteno. U finišu ponovo je sa nekoliko ubitačnih desnih direkata uperio arbitre u svoju nadmoćnost.
Svetomir Belić je imao nedoraslog protivnika. Za nepunu rundu poslao je mladog Jovanovića na ispomoć sekundantu. No, naš kapiten ipak je pokazao kako se voli i bori za crno-bele boje. Nekoliko dana pre okršaja dobio je čir na licu. Od bolova nije mogao ni da spava. Postojala je i opasnost da ga protivnik eventualnim pogotkom u bolno mesto stavi na neviđene muke. Svestan svih rizika Belić ipak nije ni pomislio da izostane sa tako važnog meča.
Dragoljub Nikolić se takođe našao među pobednicima, ali nije oduševio. Izgoreo je u želji da pokaže što više. Dozvolio je Komini da mu nametne nečist stil nadmetanja, doveo sebe u opasnost da bude ozbiljnije povređen. Velika je sreća što je sudija u ringu (Rapajić) u drugoj rundi udaljio Kominu, koji se češće služio nedozvoljenim sredstvima.
Pobeda Partizana mogla je da bude i ubedljivija. Po mišljenju mnogih stručnjaka hrabri Lakčević je zaslužio da savlada Bocića.
„Pogledajte; vrat mi je sav crn od nedozvoljenih udaraca Bocića. Ne mogu da razumem zašto posle bezbroj faulova nije diskvalifikovan“, jadao se Lakčević.
Najvažnije je, međutim, što je Lakčević dokazao da će ukoliko se dobro spremi iduće godine čak konkurisati za mesto u nacionalnom timu u velter kategoriji.
Svi su jednodušni u oceni da smo zasluženo savladali večitog gradskog rivala.
„Dokazali smo da pravu ‘plemenitu veštinu’ daleko bolje poznajemo od Crvene zvezde“, priča kapiten Belić. „‘Crveno-beli’ su jedino bili bolji u korišćenju nedozvoljenih udaraca. Sledeće godine niko nas neće zaustaviti u pohodu na prvo mesto. Naša ekipa posle punih deset godina ponovo će se zakititi šampionskom perjanicom!“
„Naš uspeh je bez mrlje. Ne treba zaboraviti da je Marić onesposobio našeg Stojanovića posle komande sudije da se borba prekine. Na svakom drugom ringu u svetu bokser Crvene zvezde bio bi diskvalifikovan“, tvrdi trener Partizana Kosta Leković. „Imali smo i peh da je Živković pružio najslabiju borbu od kako je navukao bokserske rukavice.“
Kao i uvek, trijumf nas nije digao u oblake.
„Radostan sam zbog pobede. Ali, ne i sasvim zadovoljan onime što su prikazali naši takmičari“, rekao je na sastanku uprave razboriti predsednik Milošević. Živković i Šekularac nisu imali dovoljno daha u plućima. Maletić se pokazao malodušnim. A, bokser tako dugog staža kao Stanojević nije smeo da dozvoli da ga protivnik razoruža zabranjenim udarcem. Moramo još dosta da radimo na kondiciji i stvaranju veće konkurencije za ulazak u tim ako mislimo da u bliskoj budućnosti ponovo budemo neprikosnoveni vladari jugoslovenskog ringa.“
Sve u svemu, lica svih iz našeg tabora su ozarena. Jer, pobeda protiv „večitog rivala“ je još jedan dokaz da smo na najboljem putu da ostvarimo sve naše želje. Jer, podsetimo se: počeli smo sa praznom kasom, dvoranom gotovo bez i jednog takmičara. I posle samo tri godine neumornog reda nekada malena četa najhrabrijih predvođena bivšim šampionom Miloradom Miloševićem sada je ekipa moćnih „crnih đavola“ od koje zaziru i oni što se na prvenstvenoj tabeli sticajem okolnosti ove sezone nalaze ispred nje.