Prva etapa na putu do finala ovogodišnjeg Kupa evropskih šampiona u vaterpolu, prebrođena je uspešno. Partizan je savladao sve svoje protivnike — bilo ih je šest. Na svim utakmicama u Atini, vaterpolisti „crno-belih“ bili su superiorniji. Gledajući rezultate, nameće se, da su ostale ekipe na turniru bile mnogo slabije. Međutim, takav zaključak bio bi pogrešan. Jedini izuzetak — autsajder — bio je francuski šampion Pelikan, dok je Partizan u svim ostalim utakmicama morao da uloži maksimalan napor da bi ostvario željene pobede.
Opšti je utisak na atinskom turniru da se kvalitet ekipa u vaterpolu sve više izjednačuje, da svaka utakmica donosi novu neizvesnost, da favoriti postoje samo na papiru.
Vaterpolisti Partizana dobro su poznati atinskoj publici. Uživaju posebno poštovanje i simpatije Atinjana. Ovoga puta „crno-beli“ pokazali su se u potpuno novom svetlu, što su gledaoci primili sa nepoverenjem. Međutim, prve utakmice su izbrisale sve sumnje u kvalitet Partizanove nove ekipe. Naime, trener Orlić ukazao je poverenje mlađim igračima, koji su do nedavno više vremena provodili na klupi nego u igri. U prvom redu bili su to Stamenić, Sofijanić i Šegrt. Šansu, koja im je pružena, znali su da iskoriste.
U Atinu nisu doputovali Janković, koji je prestao da igra; Tedeski je napustio klub, dok je Perišić bio zauzet na radnom mestu i nastupiće na sledećem polufinalnom turniru u Stokholmu. Ako se ovome doda da sam i ja igrao vrlo malo, onda je Partizan praktično u Atini nastupio bez polovine igrača koji su osvojili ove godine prvenstvo Jugoslavije.
Svi mi koji volimo Partizan i vaterpolo, strahovali smo od činjenice, šta će se dogoditi kada budu otišli Janković, Perišić, Tedeski i Sandić? Mislim da je turnir u Atini pokazao da su strahovanja bila nepravdana. Smena generacija u klubu, bar kako sada izgleda, obaviće se bezbolno, bez primetnog pada kvaliteta igre i ekipe.
Neosporno je da su mladi igrači dobri i položili su uspešno prvi ispit. međutim postoji izvesna bojazan da li su sasvim zreli i da li su već spremni i za najteže okršaje.
Sledeći polufinalni turnir u Stokholmu, nadamo se, to će pokazati. Možemo biti optimisti.