Razmišljanja
Velibor Vasović u finišu jesenjeg dela prvenstva sme i može da kaže da je koncepcija igre njegovog tima nešto novo u nacionalnom šampionatu, pa i u samoj fudbalskoj strategiji.
Vasović, kao i svi mladi ljudi, ima smelosti da krene novim putevima, da izbegava utabane staze i da stremi ka inovacijama. Posle prvog dela prvenstva tokom ove jeseni Vasović je sa svojim saradnicima odlučio da okrene list. Ta bitna izmena sastoji se u tome što Partizan više nije obraćao pažnju na protivnika, prilagođavao se njihovoj igri i bio okrenut jakim i slabim stranama rivala, već je bio sav podređen svojim moćima.
Partizan je odlučio da „igra svoju igru“, da se nametne protivniku i da igrači reaguju na terenu prema razvoju igre, a ne da unapred izlaze na teren sputani zadacima.
Tom i takvom igrom omogućeno je svakom pojedincu da ima stvaralački odnos prema igri, da improvizuje i doprinosi ličnim kvalitetom. Razume se, sve to ima svoj zajednički imenitelj — kolektivnu igru. Tačnije: svakom pojedincu data je puna sloboda igre uz maksimalnu odgovornost!
Sad možemo slobodno da konstatujemo: Partizan je danas nešto drugo! U njegovoj igri može da se uživa, raduje, pa i pati (kao protiv Veleža, kada je jedna ubedljiva pobeda za tri minuta nesmotrenošću pojedinaca pretvorena u remi). Međutim, jedno je sigurno — nikada nećete videti „crno-bele“ u inferiornom položaju u odnosu na protivnika, nikad besmislenu defanzivu, već uvek igru i napad!
Partizan time postaje sve privlačniji za gledaoce. Ne samo svoje navijače, već i za gledaoce koji pripadaju drugim bojama.
U ovom trenutku na tu istinu Vasović može da bude ponosniji nego sam plasman, jer je to ono što u nastavku prvenstva i nadalje mnogo obećava.