Bivši as o budućim zadacima — U sledećoj godini atletičari Partizana osvojiće jedan od dva najveća trofeja: prvenstvo države ili kup?
Atletski klub Partizan bio je skoro dve decenije najbolji jugoslovenski kolektiv. Stvarao je šampione, osvajao titule…
A kako je danas? Sad je drugo vreme i drugi su nas stigli pa i prestigli. Ali, ostalo je nešto zajedničko. Ostalo je slavno ime — Partizan — čiji oganj ne može da zamre, da utrne… Ostati veran tom imenu znači pamtiti sjaj prošlosti i živeti u prijatnoj viziji budućnosti.
Atletika je uvek zanimljiva tema. Hoću da vas podsetim na slavu AK „Partizan“, na njegovu dugu putanju uspeha. Razgovarajući sa jednim junakom iz tih dana. Dakako, više ćemo biti okrenuti prema onome što dolazi.
U vreme šesnaestogodišnje vladavine „Partizanovih“ atletičara ime Dragana Štritofa blistalo je na svim stazama. Bio je ponos i kluba i reprezentacije. Znamo ga kao tihog divnog čoveka, koji je došao u „Partizan“ 1947 god. sa armijskog prvenstva. Aktivno se bavio atletikom do 1961. god. kada je postao trener u istom klubu. Nastupao je u raznim disciplinama od 800 do 10.000 m. za „Partizan“, a od 1500 do 10.000 metara za reprezentaciju. U reprezentativnom dresu se pojavio 31 put. Bio je učesnik Olimpijskih igara 1952 god. u Helsinkiju i tri puta na evropskim prvenstvima: 1950, 1954 i 1958 god. Rekorder je na 3000 i 10.000 metara (jugoslovenski). U štafetama je nemilosrdno rušio rekorde. Još kao aktivan atletičar počeo je sa trenerskim radom. Radio je u sportskom vojnom centru i otkrio mnoge „zvezde“ atletike: Međimurca, Vukomanovića, Aleksića… Trenirao je u istoj četi i Daneta Koricu.
Štritof je ostao veran „Partizanu kad mu je bilo najteže. Zahvaljujući današnjem rukovodstvu kluba AK „Partizan“ je „ponovo našao sebe“. Snaga „Partizana“ reflektuje se i na kvalitet reprezentacije. Na Balkanskom šampionatu naša zemlja je zauzela prvo mesto zahvaljujući „Partizanovim“ atletičarima koji su doneli 43 boda. U takvom preporođenom „Partizanu Drago Štritof neumorno radi i uliva mladima znanje i poverenje, svoje ogromno iskustvo i ljubav prema klubu.
ŠTRITOF: Mi idemo na jedan duži period stvaranja kluba. Orijentacija je prvenstveno na mlade i talentovane mladiće. Da bi jedan atletičar postao šampion, mora trenirati oko šest godina jer je konkurencija jaka. Sad mi imamo ekipu koja će dati rezultate tek u narednim godinama. Ove godine zauzimanjem drugog mesta u Kupu u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji i drugog mesta na prvenstvu države u Sarajevu (za seniore) u potpunosti ostvarili naš plan. Da bismo još brže napredovali potrebni su nam: bacalište, teretana, kuglana, staza.
— Ekipu popunjavamo mladim neafirmisanim atletičarima iz unutrašnjosti koji dolaze na školovanje u Beograd.
P. VESNIK: Kakve su šanse AK „Partizan“ u sledećoj godini?
ŠTRITOF: Imamo za cilj: da žensku ekipu uvrstimo među prve četiri ekipe: juniorska da osvoji prvo mesto, a seniorska ide na jedan od dva trofeja — prvenstvo ili Kup. U seniorskoj konkurenciji bićemo znatno pojačani. U klub se vratio Košutić, a iz armije se vraćaju Jovašević i Ponjević. Pored toga imamo i drugih pojačanja. Ozbiljno računamo i na juniora Vasovića, koji će dogodine skočiti verovatno oko 7,50 metara.
Nisam više hteo da ga pitam, jer bolje je da ostavim koje pitanje za narednu godinu kada će nam verovatno nešto više reći. Samo, ne može nam reći onoliko koliko je pružao i pruža na stazi gde je ostao nedorečen. Nedorečen utoliko što još uvek radi i stvara i što tačka na njegovo delo još dugo neće biti stavljena. Razume se, na sreću naših prijatelja i atletskog sporta.