…Kuglaškom klubu Partizan potrebni su uslovi za rad, a pre svega automatizovana kuglana.
Možda nije suvišno u ovim trenucima, kada kuglaški klub Partizan vodi ogorčenu i presudnu bitku za svoj opstanak, napisati nekoliko redaka o volonterima iz Đušine ulice broj 5 i na taj način upoznati sportsku javnost, simpatizere „crno-bele“ boje, a pre svega Sportsko društvo Partizan s nevoljama koje muče ovaj izuzetni kolektiv.
Materijalne mogućnosti ovog kluba su svakako ispod zahteva savremenog kuglanja u Jugoslaviji, jer je Sportsko društvo Partizan, iz objektivnih razloga, poslednji put dotiralo kuglaše pre dvanaest godina. Više od jedne decenije „životarili“ su od sopstveno ostvarenih prihoda (članarine, kluba, priloga vernih članova, izdavanja kuglane drugim ekipama) i uz simboličnu pomoć Društva.
Danas, kada su potisnuti iz kuglane Doma JNA (koja je postala spremište kulisa i raznog inventara) i stisnuti u Đušinu ulicu, gde nema normalnih tehničkih uslova za rad i trening, sve više se ukazuje potreba za savremenom organizacijom treninga i takmičenja. Činjenica je da je zbog tih razloga i rasformirana ženska ekipa, koja je svojevremeno bila jedina kuglaška ekipa u Beogradu.
Iako su kuglaši Partizana dugi niz godina najbolja ekipa u gradu i Republici, njihove želje i ambicije su daleko veće. Po kvalitetu naši kuglaši ništa ne zaostaju za takmičarima Hrvatske i Slovenije, pa ipak, ne mogu ravnopravno da vode bitku za prvo mesto sa ovima, jer kuglane u kojima se trenira ne odgovaraju stazama na kojima se održava takmičenje. Zato nije ni čudo što se vaši takmičari ne snalaze na automatizovanim stazama, kada dođu sa jedne ovako loše, kao što ja staza u Đušinoj ulici. Primera radi navešćemo da Ljubljana ima 50 kuglaških staza, a Slovenija preko 200. U Hrvatskoj je slična situacija kao i u Sloveniji. U Srbiji, na primer, stvari ne stoje tako. Ima ukupno tri kuglane sa 8 staza, koje su sagrađene u periodu 70/71. godina. Beograd ima samo jednu automatsku kuglanu sa četiri staze na Tašmajdanu. Kada se sve ovo uzme u obzir onda nije nikakvo čudo što naši kuglaši već godinama ne mogu da preuzmu primat u okviru državnog prvenstva.
Teškoće
Predsednik kuglaškog kluba Rade Matijević i njegovi verni saradnici: potpredsednik Josip Jandrlić, Veljko Maksimović, Živko Đurović, Andrija Pantović, Mihovil Antonić, Vlado Čuić, Milorad Vlahović i Zoran Savić, održali su pre izvesnog vremena sastanak, na kome su zaključili da je jedino moguće učiniti korak napred, ukoliko se izvrši automatizacija kuglane (automatsko vraćanje kugli i postavljanje čunjeva elektronskim putem). Ovim bi se smanjili i materijalni troškovi, jer je potrebno plaćati ljude za obavljanje ovoga posla.
U toku su pregovori sa „Elektrovodom“, preduzećem za postavljanje elektronskih uređaja. Ukupni troškovi za modernizaciju kuglane iznosili bi oko 250.000,00 dinara, od čega je klub već obezbedio 100.000,00 dinara. S pravom ovi ljudi očekuju pomoć Društva i ukoliko bi naišli na razumevanje, kuglaši smatraju da bi za duži period bili „skinuti“ sa dnevnog reda. Uostalom to je i dužnost i obaveza Sportskog društva Partizan da pomogne ovom kolektivu, koji je dugi niz godina bio zadovoljan samo time, što je nosio ime Partizan i što je i u ovom sportu izvršio pionirsku misiju u Beogradu i u užoj Srbiji.
Inače, za kuglaški sport vlada veliko interesovanje. Ne samo od strane omladine, studenata, radnika, već i starijih ljudi. Međutim, interesovanje, koje vlada ne može biti zadovoljeno, jer kuglana nije osposobljena da primi sve one koji bi to želeli. Mladi, koji dolaze i od kojih se očekuje da sutra zamene one starije takmičare, mogu da treniraju svakih petnaest dana, a prvotimci svake druge nedelje zakupljuju kuglanu na Tašmajdanu da bi tamo trenirali. Zbog toga nije nikakvo čudo što se članstvo osulo, pa je od 275 članova (dok je Partizan imao primat u gradu bilo 5 muških i i ženska ekipa) ostalo oko 90 članova od kojih je svega 30 aktivnih.
Pravi amateri
U duhu sadašnjih društvenih kretanja, aktiv komunista koji radi u klubu (a njih je 50% od ukupnog članstva) vidi plodno tle za rad sa ljudima raznih društvenih struktura, koji se okupljaju oko kluba. Sačinjen je dugoročan program rada u okviru delovanja kuglaškog kluba Partizan. Stalo se na stanovište da je neophodno i dalje negovati pravi amaterizam, koji vlada u klubu od formiranja do danas i koji se nije izvitoperio, kao što je to slučaj u drugim granama sporta. Cilj kluba je da stvara sportiste koji će biti vaspitavani u socijalističkom duhu; stvaranje sopstvenog sudijskog i stručnog kadra koji neće koristiti samo Partizanu, već kuglaškom sportu uopšte.
Uprava kluba je spremna da još jednom pokuša da pregovara oko kuglane Doma JNA, koju bi trebalo osposobiti za trening i takmičenje. S malo više razumevanja, a u cilju opšteg interesa, i više ulaganja u tu kuglanu klub Partizan bi dobio mnogo. I ne samo Partizan. Sigurno je da bi se tu skupljalo (kao što je to bilo i ranijih godina) i treniralo 80% rezervnih i aktivnih oficira i starešina JNA. Zato zatvaranje ove kuglane predstavlja apsolutni promašaj onih koji su takvu odluku doneli. General Brstina, koji je zadužen sa rad sa omladinom pri klubu vidi idealno rešenje u ovoj kuglani za rad sa mladima. Ovako uslova za rad nema, mada je stručni kadar obezbeđen, pa se članovi vremenom osipaju i odaju drugim aktivnostima, a što ni u kom slučaju nije interes kluba.
Ovaj problem kuglaškog kluba, tesno je vezan sa problemom zapostavljanja rada sa mladima, problemom rekreacije i vrhunskog sporta. Zato je neophodno da se odgovorni drugovi iz Sportskog društva Partizan, pa i iz SOFK Beograda i Srbije više angažuju oko ovakvih problema.
Prijatno bi bilo čuti, a i vrlo korisno, da je pružena tražena pomoć ovom kolektivu, čime bi se otklonili svi problemi, a i izbegla delikatna situacija da se ide na interni zajam (kao krajnje rešenje) što ni u kom slučaju ne bi smelo da se dogodi.