Poštovana redakcijo,
Sa neskrivenim oduševljenjem i radošću pročitao sam u prošlom broju članak pod naslovom „Rađa se himna Partizana“. Kao navijač „crno-bele“ čete pozdravljam ovu ideju Kornelija Kovača i njegovih „kornijevaca“. Verujem da će jedan ovakav pokušaj biti pomognut od uprave celog Sportskog društva. A tada će se navijačka pesma zaoriti na tribinama stadiona JNA, i ne samo tu, još ovog proleća.
Dobro znamo i mi navijači, i sami sportisti, da aplauz daje krila, da sokoli i nosi do trijumfa. No, pesma-himna čini sve to zajedno i još mnogo više.
Svako od nas zna da se samo pesmom ne mogu brati lovorike i stići do trona. Ali, svako od nas može, bar za jedno svoje nadahnuće i uspeh, zahvaliti između ostalog i pesmi. Tako je i sa sportistima. I njihova srca su ista, ovozemaljska, iako velika i jaka. A takva srca imaju svi oni koji nose „crno-beli“ dres u fudbalu, košarci, odbojci, vaterpolu, plivanju, veslanju, boksu, atletici, džudou, biciklizmu, tenisu, stonom-tenisu, hokeju, karateu, kuglanju, streljaštvu, šahu i drugim sportovima.
Zato poručujem Korneliju da ne štedi svoj klavir i umeće već neka bude i naš „kovač“ sreće.
Vas u redakciji i naše sportiste na terenima pozdravlja iskreno i srdačno verni navijač.
— Milovan Dimitrijević, student elektronike u Nišu, 35230 Ćuprija, Ivankovačka 80