Dobro jutro, radosti

Treće mesto košarkaša na kraju prvenstva Jugoslavije veliki uspeh generacije koja sledeće sezone juriša na titulu: „Crno-beli“ zabeležili izvanredan uspeh koji im garantuje učešće u internacionalnom memorijalnom evropskom takmičenju za „Kup Radivoja Koraća“. — Kalemegdanski ligaš ne krije apetite u polufinalu kupa Jugoslavije i finalu, gde pobednik stiče pravo da predstavlja Jugoslovensku košarku u Kupu pobednika kupova.

U nedelju je završena košarkaška predstava, jedna od najdužih u istoriji jugoslovenske košarke. Slobodno se može reći i jedna od najkvalitetnijih liga Evrope.

Posle 26. čina spuštena je zavesa. Na pobedničko postolje popeo se po prvi put u istoriji beogradski Radnički — novopečeni, sedmi šampion Jugoslavije.

Stari šampion, Crvena zvezda je uz rame novom prvaku.

Na pobedničkom pijedestalu našli su se po prvi put i košarkaši Partizana, ostvarujući ovim jedan od najvećih svojih prvoligaških uspeha, ujedno potvrđujući potpunu dominaciju beogradske košarke u jugoslovenskim razmerama.

Otvorena vrata

Treća pozicija „crno-belih“ otvorila je širom vrata novim horizontima košarkašima, za veću afirmaciju i dokazivanje pod obručima.

Pre svega, tu je internacionalno, evropsko memorijalno takmičenje za „Kup Radivoja Koraća“ u kojem su, na primer, prošle sezone učestvovali elitni predstavnici iz Španije, Belgije, Grčke, Italije, Francuske, Luksemburga, SR Nemačke i Jugoslavije.

Ovo je izuzetna prilika da se Beograđani predstave Starom svetu u punom sjaju, u debiju koji može da predstavlja uvertiru za budući Kup evropskih šampiona, kada Partizan ostvari i najdraži san — titulu prvaka države.

Dražen Dalipagić

Košarka je kolektivan sport, prevashodno. Činjenica notorna, baš kao i ova igra pod obručima. Ali, sto je poznato i da izuzetni asovi donose svojim izuzetnim podvizima — izuzetne uspehe.

Jednodušno: reč je o Draženu Dalipagiću.

Momak je prvi put obukao „crno-beli“ dres početkom 1971. godine u prijateljskom meču protiv zrenjaninskog Kombinata, a prvenstveni debi imao iste jeseni. U izvesnim lutanjima i krizama našao je sebe u ovoj sezoni.

Lansiran poput satelita, daleko u svemir jugoslovenske košarke, odneo je najviše aplauza za bespoštedne bitke veliko srce, talenat i izuzetne snajperske sposobnosti.

Kada su svi padali, on se dizao, visoko, visoko sa loptom koju je nosio do željenog cilja. Po mnogim anketama, koje će uslediti kao neminovna pratnje postfestuma minulog prvenstva biće proglašen za igrača sezone „mister-basketbala“.

„Parni valjak“

Fudbaleri Partizana su, svojevremeno, nosili epitet „parni valjak“ zbog homogene, čvrste, nezadržive igre. Košarkaši, sada, pokušavaju da prisvoje za sebe taj laskavi epitet.

Trener Ranko Žeravica mirnoćom i stručnošću sve više, uspešnije stvara iz nekoliko različitih „instrumenata“ orkestar koji sve bolje „svira“. Dalipagić je ukomponovan. Kerkez i Todorić su pri kraju sezone dobili veliku slobodu i poverenje za svoje manevarske sposobnosti.

To što je nešto, često „škripalo“ u odbrani, najviše, a dosta u napadu, a posle popravljano rezultat je i novih ideja u taktici, igri, komponovanju kvinteta prema protivniku, malodušnosti, mladalačkog neiskustva i želje za isticanjem preko dozvoljenog što nameću zakoni kolektivne igre.

Partizan bi bljesnuo, topovskim salvama rušio stotkama protivnika, a zatim se pred svojim gledaocima grčevito bori za pobedu. Sedam trocifrenih pobeda, isto koliko su ih zabeležili Crvena zvezda i Lokomotiva putokaz su streljačkih mogućnosti u koš.

Zlatne ruke

Zlatne ruke Partizana su svome timu obezbedili pozitivnu koš~razliku (139), a protivniku proturile kroz obruč 2336 koševa.

Naravno, prva violina je Dalipagić sa 696 koševa, četvrti na listi najefikasnijih u prvenstvu, rekorder u broju postignutih koševa na jednoj utakmici u timu (46), a u ovoj konkurenciji peti, iza vodećeg Kićanovića (59).

Za Dalipagićem slede: Zečević 331, Farčić 326, Čermak 298, Đukić 179, Todorić 160, Beravs 133, Kerkez 91, Latifić 82, Popović 20, Kaljević 3.

Dalipagić je još i rekorder po broju najviše puta izvođenih penala u Ligi: 234—164 (70,0 odsto).

Kup Jugoslavije

Apetiti osvajača „bronzane medalje“ jugoslovenskog prvenstva rastu. Uspeh je naterao na veću angažovanost na relaciji uprava-igrači-trener, na veće razumevanje i pregalački rad.

Na redu je Kup Jugoslavije. Polufinale. Meč u Beogradu protiv zagrebačke Lokomotive.

„Igrači su odmah po završetku prvenstva otišli na specijalne pripreme u Zrenjanin, na trening-utakmice sa bivšim prvoligašem Kombinatom. Ne krijemo, želimo Kup i takmičenje u Kupu pobednika kupova. Mislim da smo bolji od ‘lokosa’ i da možemo da zaigramo u finalu na pobedu“, ne krije tehniko Đorđe Čolović.

Tabela

1	Radnički	26	22	4	2449:2257	44	+ 192
2	Crvena zvezda	26	20	6	2405:2227	40	+ 178
3	Partizan	26	16	10	2336:2197	32	+ 139
4	Borac	26	16	10	2445:2320	32	— 125
5	Jugoplastika	26	14	12	2341:2263	28	+ 78
6	Olimpija	26	14	12	2345:2242	28	— 3
7	OFK Beograd	26	14	12	2220:2233	26	— 3
8	Lokomotiva	26	13	13	2342:2341	26	+ 1
9	Zadar	26	13	13	2106:2160	26	— 54
10	Rabotnički	26	12	14	2136:2162	24	— 26
11	Željezničar (S)	26	11	15	1998:2069	22	— 71
12	Bosna	26	10	16	2067:2115	20	— 48
13	Kombinat	26	6	20	2239:2441	12	— 202
14	Željezničar (K)	26	1	25	1972:2382	2	— 412