KROZ NAŠU LUPU
Jedan deo sportske štampe buči kao vavilonska kula zbog „finansijskih teškoća“ i „promašenih pojačanja“ košarkaškog kluba Partizan. Pun je vazduh cifara i imena jedne, „promašene politike“. I svemu tome nastoji se dati nota dobronamernosti.
Međutim, mi se kod takvih natpisa pitamo gde prestaje pomoć i dobra volja a počinje ono što jeste: jer, utisak je neodoljiv: Partizana počinju da se pribojavaju svi jugoslovenski klubovi. On preti olujnim nebesima svojim rivalima.
To je mlad, darovit, ambiciozan u sigurnom rukom dobro vođen tim. Već sad svi u „crno-belima“ vide ekipu šampionskog dometa. Razume se, to nekima nije po volji. Živeći svoj život Partizan je navikao da ga napadaju onda kada je jak, kad predstavlja protivnika koji ugrožava. Tada se uvek javljaju „dušebrižnici“.
Jedna provansalska poslovica lepo i pametno kaže: prepreke i ograde su za one koji ne znaju preskakati. Košarkaški klub Partizana na spada u te. Dinamika uspona ovog tima u tri poslednje godine užasnom snagom dokazuje vitalnost kolektiva, njegovu snagu da premosti sve nevolje i superiornosti da prevaziđe sve zablude onih koji ne znaju pravo stanje u ovom kolektivu.
Finansijski trenutak našeg košarkaškog kluba je ozbiljan ali je daleko od agonije. Jedna finansijska transfuzija bi sve to dovela do popravka „krvne slike“. I nje će biti. Sportski i moralno ovaj klub nije nikad bolje stajao. Oni koji ga vode provereni su sportski radnici i pametni, razboriti ljudi. Oni nisu spremni da za turski ibrik kažu da je pravi labud, ali kada Ranko Žeravica tvrdi da je Todorić vanserijski igrač onda to misle svi: od predsednika do ekonoma kluba! To se već nazire i — dokazaće se.
Mi znamo da je i u našem sportu sve strog račun interesa materijalnog i sportskog. Primamo kao normalno da se svako bori za uspeh svog kluba. Međutim, smeta nam kada neko pokušava nečasnim sredstvima da zaustavi jedan nadirući potencijal, koji preti da poremeti snagu nekih ustaljenih ravnoteža, i u svemu tome koristi čak i jedan deo štampe ne bi li se zaustavio onaj ko je opasan.
Uočljivi uspeh košarkaša Partizana postaje ekspanzivan u meri koja donosi nemir i zebnju rivalima. Znamo za oni koji u tome vide snagu celokupne jugoslovenske košarke i raduju se našem uspehu. Međutim, ima i onih — i to najbližih (bar prostorno!) — kojima smeta nova vrednost „crno-belih“, koji se ne mire s tim da je Žeravičina ekipa novo udivljenje za entuzijaste ovog sporta, pa skepsom i očajem mere našu budućnost.