Nešto čudno — događa se u narodu fudbalskom.
U novinama često možemo pročitati da je neka utakmica, odigrana takoreći pred praznim stadionom.
Ponekad se gledaoci na prste nogu izbrojati, a tad više koštaju redari i blagajnici, nego što se ukupno inkasira.
Znači li to da interesovanje za fudbal iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, postaje sve manje?
Znači li to da će timovi igrati samo za sebe i zbog sebe?
Partizan već godinama nije bio prvak.
(Uopšte ne želim da kažem da li je mogao ili nije mogao da bude šampion proteklih nekoliko prvenstava, posebno zato što ni jedna ekipa nije baš toliko sjajna, ničija igra nije briljantna da svi ne bi mogli da se nađu i na prvom i na poslednjem mestu).
Partizan se sada nalazi među prvim klubovima na tabeli.
Partizanove igre nisu ništa drugo, nego nešto više iznad proseka.
Pa, ipak, dosad niste mogli da pročitate ni u jednim jedinim novinama da je neka Partizanova utakmica igrana pred praznim stadionom.
Jednostavno: takvu vest niste mogli da pročitate, pošto se tako nešto nije ni dogodilo.
Naprotiv: prema zvaničnim statistikama, Partizanove utakmice su veoma posećene, u proseku čak najposećenije!
Ispred su samo značajni međunarodni susreti.
Prema tome, Partizanova publika ostala je verna svom klubu.
To je ona prava publika.
Ona koja navijači kad se dobija i kad se gubi.
Takvu publiku treba ceniti.
I takvoj publici moraju se sve češće servirati prijatna iznenađenja.
Uostalom, svaki klub ima publiku kakvu zaslužuje.