O onima zbog kojih se fudbal voli: Sagledavši fotografiju svoje izuzetne igračke ličnosti Bora Đorđević bolje objektivizira sebe, svoj tim, reprezentaciju i menja odnos prema igri
Bora Đorđević je mlad čovek koji tek sad posle vojske gradi od sebe ličnost. Godinu i po dana bio je izvan fudbala. Kratko je vreme da bi bio zaboravljen ali vrlo dugo za ozbiljna razmišljanja.
„Za mene je služba u armiji bila spasonosna“, iskren je Bora. „Sve je tamo bilo pozitivno. Naučio sam se na red i rad, na obaveze i odgovornost. Odjednom mi je prozor kroz koji gledam u život postao širok i svetao. Sad drugačije merim sve u sebi i oko sebe. Nekad sam bio ohol, drsko samouveren, pun sebe… Danas život primam sa krajnjom realnošću. I fudbal. Moje vreme tek dolazi. Sad znam šta mi znači Partizan i prvi put u životu žudim da igram za reprezentaciju“.
Posmatram ga dok razgovaramo. Ostavlja utisak čoveka koji je skupio svoje misli, postao ozbiljan, misli na sutra i bez ostatka se predao fudbala. On je sad i s pogledom unutra i dalje od trenutka. Ni traga od onog nekadašnjeg šarmantnog nestaška.
Istina, Bora je uvek pripadao ljudima neegoistične prirode. To su ona široka bića koja u sebi nose ljubav za bližnje i volju da ono oko sebe menjaju na bolje ne samo sebe radi. Kad Bora voli — voli sa osobitim zanosom i kad mrzi — mrzi svom žestinom.
Samo fudbal
Interesovalo me je kakva je razlika između onog Partizana, koji je ostavio pre vojske i ovog koji ga je dočekao.
„Svaki vođ i trener donose nešto novo“, konstatuje Bora. „Vasović je za kratko vreme učinio mnogo. U svakom pogledu, a posebno na planu profesionalizacije i tima i kluba. On je energičan čovek. Zna šta hoće i ume da se izbori za ono u šta je on ubeđen. Posebno je dragocen za igrače, jer ne vodi računa samo trenutno o nama. Brine i za naše sutra. Iznenadio sam se koliko ga igrači vole i cene. Možda i plaše, jer ima oštar jezik, ali je objektivan. Veliki je u darivanju i nemilosrdan u kažnjavanju. Moj jedan mali nesporazum sa njim odmah po povratku iz vojske koštao me je 200 hiljada starih dinara. Bio sam ljut. Sad vidim da je bio u pravu. Mislim da su on i Vladica Kovačević sjajan tandem. Izvanredno se dopunjuju i s njima Partizan mora postati veliki tim i moćan klub.“
„Očekujete li i neku titulu?“
„Možda Kup Jugoslavije već ove godine. Čini mi se da dosta zaostajemo za vodećim ekipama, pa su slabiji naši izgledi da se ove godine borimo za šampionsku krunu, mada se ne predajemo, Sve će biti bolje u novom prvenstvu. I ja još nisam sasvim spreman, mada treniram više nego ikad. Sav sam se predao fudbalu. Hoću da se iskažem do kraja, da budem igrač velike ekipe i stalan reprezentativac. Ranije sam bio ravnodušan prema državnom timu. Sad živim za to da budem u najboljoj jedanaestorici. Ranije sam mnogo pričao, kritikovao… Sad ću više da igram i da se dokazujem. Hoću priznanja svih, ne samo stručnjaka i navijača Partizana.“
Transformacija
Bora Đorđević je na površinu vrhunskog fudbala iskočio vrlo mlad. Odmah je svima bilo jasno da se radi o igraču vanserijske snage i moći. Očekivala se najsjajnija zvezda na svodu neba jugoslovenskog fudbala, Međutim, dosad je Bora dao manje nego što je trebalo. To ga boli. On se ne miri s tim da su igrači daleko manjeg formata više puta od njega obukli dres reprezentacije. To budi u njemu jedan inat, jednu pomamu da svima dokaže da su grešili što su ga zapostavljali.
No, treba reći da u ovom slučaju nije u pitanju agresivna taština jedne loptačke zvezde, već naprosto jedna zdrava sportska ambicija. Dakako, u toj proceni postoji i jako izraženo sebeusmeravanje. Naime, Bora zna (i priznaje) da je u njegovoj igri bilo mnogo larpurlartizma, da je često težio zabavljanju, mislio na estetsku stranu poteza i zanemarivao obaveznost u igri. Međutim, sa biološkom zrelošću Bora postaje i igrački zreo.
„Znam razloge zašto nisam postigao onoliko koliko sam mogao“, konstatuje popularni as. „Radikalno sam izmenio odnos prema igri, treningu i životu. Prvi put od kada se bavim fudbalom vežbam i kod kuće. Iz igre sam odstranio sve ono što ne vodi uspehu tima a ide na jevtino lično isticanje. Želim da celoj ekipi dam tu jako naglašenu kolektivnu notu. Svi ćemo biti poštovaniji fudbaleri ako Partizan bude veliki tim. Uspeh ekipe je istovremeno i delo svakog od nas. Ja sad „grizem“ više nego ikad. Igram sa velikom obaveznošću i odgovornošću. Na utakmici protiv Čukaričkog bacao sam se protivnicima u noge, ulazio oštro u duele, uklizavao… “
Živeći život svi smo mi imali svoje „lude godine“, dane kada smo mislili da se sunce rađa zbog nas. Ali, vremenom dolazimo do pameti i ozbiljnosti i tek tada smo zreli i za život i za posao koji radimo. Bora je stigao do te tačke. To je dobro za njega, za Partizan i jugoslovensku reprezentaciju.