ONI SU BRANILI DRŽAVNE BOJE
Vilmoš Loci:
- Igrao: 1946 — 1958.
- U klubu: KK Proleter i KK Partizan
- Reprezentativac:
- Na mestu: krila
- Zanimanje: profesionalni košarkaški trener
Kao što naše komšije, sa Kalemegdana, „crveno-beli“ — košarkaši, smatraju svojom legendom iz prve posleratne generacije Aleksandra-Sašu Geca, tako za našu „crno-belu“ košarkašku porodicu Vilmoš Loci predstavlja večiti mit. I ne samo za našu već i za čitavu jugoslovensku košarku. Ako bismo generacijski poređali najveće igrače pod koševima koji su u našoj zemlji ikada rođeni, onda bi redosled do ove sadašnje generacije bio nesumnjivo: Loci, Korać, Daneu. Prema tome, Vilmoš Loci je jedan od tri najveća asa jugoslovenske košarke svih vremena!
U našu porodicu je došao 1950/51. i za sve vreme dok je nosio „crno-beli“ dres bio je najbolji košarkaš ne samo Partizana, već i najjače nacionalne selekcije. Šta više i na svim evropskim i ostalim šampionatima, na kojima je učestvovao, po ocenama stručnjaka redovno je ulazio u sastav najbolje petorke šampionata!
Šta je to što je odlikovalo izvanrednu košarkašku ličnost Vilmoša Locija, što je činilo jedinstvenom i neponovljivom i po čemu je on bio za koplje iznad svih savremenika? Pre svega to su izuzetne fizičke dispozicije kakve možda više nikada nije imao nijedan naš košarkaš, a onda i besprekorna tehnika, koja se istina nije graničila s harlemovskom virtuoznošću Saše Geca, ali je zato bila kudikamo racionalnija. U sinhronom sadejstvu tih osobina Loci je bio i ostao naš najkompletniji košarkaš!
Kad je reč o njegovim fizičkim osobinama treba odmah naglasiti da su one bile gotovo „nadnaravne“. „Loci nije običan čovek, to je gvozdena mašina koja sve melje i nikada ne staje!“ — govorili su često čak i najzagriženiji pripadnici suparničkih tabora. A kako je ta „mašina“ u praksi delovala najbolje ilustruje činjenica da je često sam umeo da pobedi ekipu večitog rivala, koja je tada bila neprikosnoveni, deset godina uzastopni prvak države!
Pored izvanredne fizičke snage, meteorske brzine, izdržljivosti i upornosti kojom je parirao kao od šale svakom protivniku, Loci je posedovao i sjajnu bal-tehniku u izvanredne pucačke sposobnosti. Nije bilo distance sa koje nije bio u stanju da pogodi koš, a sigurno je preteča onih prvih, nezaboravnih golova koje je postizao „poluhorok“ udarcima sa strane. Najaktivniji u polju, nesavladiv pod sopstvenim košem, bio je daleko najbolji strelac u napadu — redovno prvi golgeter KK Partizana i nacionalnog tima.
Karijeru je završio u svom matičnom klubu „Proleteru“, u koji se na zalasku svoje sportske zvezde ponovo vratio. Napuštajući dres, nije napustio i pravougaono polje pod koševima. Ostao mu je veran do današnjih dana. Kao učitelj novih generacija zrenjaninskih košarkaša kada je trener ekipe „Kombinata“, koja pod njegovim rukovodstvom izrasta u veoma ozbiljnu snagu, s kojom će lideri našeg šampionata u najskorijem vremenu imati i te kakve muke.