IZ MOG ALBUMA
Počeo je fudbalsku karijeru u rodnom Valjevu. Njegov izraziti talenat bio je brzo zapažen, pa je još kao maturant postao član prvog tima BSK-a.
U Partizanu je od prvog dana, tačnije: od osnivanja. Igrao je desno krilo i desnog halfa. Bio je suptilan igrač. Brz, odličan dribler, sjajan tehničar sa izvanrednim smislom za igru i kombinaciju. Više je bio „paker“ nego realizator mada su njegovi golovi bili izvanredno lepi, čak nezaboravni.
Mihajlović je bio višestruki reprezentativac, učesnik Olimpijskih igara, 1948 (London) i svetskog prvenstva u Brazilu, 1950. Fudbal je igrao znanjem i veštinom. Mrzeo je grubost i nasilje na terenu i zazirao je od oštrih bekova. Međutim, kada je pri kraju karijere prešao na halfa potpuno je izmenio psihologiju: više nije bio kukavica, već je igrao agresivno. Možda to zvuči paradoksalno ali je logično: sada je on napadao protivnika, a ne oni njega i to je sasvim druga kategorija.
Interesantno je da su Mihajlovića uvek više cenili igrači i stručnjaci nego novinari i publika. To se tumači činjenicom da je Boba imao alturistički odnos prema igri: mislio je na tim a ne na lično isticanje. Težio je da se igra brzo i efikasno, pa mu je jevtino opsenarstvo uvek bilo strano.
Takvo shvatanje kasnije mu je omogućilo da se razvije u vrsnog stručnjaka i danas njegove opservacije u igri predstavljaju najviši domet znanja i stručnosti, mada se time više ne bavi, jer je kao menadžer kluba, više zaokupljen administracijom, finansijama i samoupravljanjem.