Intermeco u šampionatu zbog mečeva državnog tima protiv dva značajna rivala na međunarodnom planu — SR Nemačke, prvaka Evrope i Poljske, olimpijskog pobednika — za trenutak su ljubitelje fudbala širom zemlje i pristalice svih klupskih zastava svrstali pod trobojnicu, jer do uspeha nacionalnog tima u ovoj godini stalo nam je više nego ikad.
Kad se „plavi“ momci vrate iz Varšave, ponovo će „lokalne“ brige biti podeljene na ravne časti. Možda će biti najveće one s kojima će brojna armija Partizanovih simpatizera ispratiti svoje momke pod Bijeli breg, na noge Veležu, kandidatu za osvajanje šampionske titule. „Crno-bela“ mašina je rezultatski posustala u minula dva kola. Izgubljeni su bodovi podno Marjana, u meču protiv Hajduka, u kome je Partizan, u trenucima kada je nedovoljno opravdano strepeo od splitskog ambijenta primio tri gola, da bi u furioznom finišu anulirao sumnje u svoj uspon, postigavši samo gol manje od „bilih“. Apostrofiramo samo, jer su Bjeković i drugovi dovoljno stasali da nisu bez uloge ni u meču kada ih prigrli ivica rezultatske nečasti. Potom je otišao još jedan bod u 52. prvenstvenom okršaju sa večitim rivalom, Crvenom zvezdom. Ipak, taj duel je tradicionalno troznaka enigma, pa ma koliko navijači dva tabora u beogradskom fudbalskom nemiru vapiju za bodovima, koji imaju „dvostruku“ vrednost, nerešen rezultat obično zadovolji i prepolovljeno srce, jer — derbi je to.
Tri izgubljena boda u ova dva okršaja definitivno su nade za juriš na šampionsku titulu odložili za narednu trku. Međutim, sad se treba boriti za stečeno u ovom prvenstvu, za jedno od mesta (najmanje četvrto) koje obezbeđuje izlazak na međunarodnu scenu, preko Kupa UEFA. OFK Beograd je opasan takmac na toj drugoj stepenici do vrha, Željezničarove dugonedeljne pretnje iz pozadine prerasle su u veliki juriš Ribarovih momaka u poslednjim kolima, tako da će borba za jedno od tih mesta za Partizan biti i te kako složen posao.
Put u Mostar je prvi iz serije teških mečeva u gostima. Pod Bijelim bregom je stvoren jedan poletan, mlad tim, Bajević, Vladić i Marić sa uspehom veličaju svoj klub noseći dres sa državnim grbom. Pa ipak, ma koliko oni bili perjanice mostarskog fudbala, snaga ekipe kojom se Mostar ponosi, odlikuje se osobinom bez kojih su uspesi nezamislivi — to je njihova ubedljiva kolektivna igra. Proletos su „rođeni“ napustili — kao ni jedan Partizanov gost — teren Stadiona JNA uzdignuta čela, jer su poraz (Partizan vodio 2:0) pretvorili u neodlučan ishod.
Da li strepeti za Mostar? Da li je pozicija za izlaz u svet međunarodnog fudbala poljuljana?
Komplimenti Veležu koji je u trci za šampionsku titulu, vredni dubokog sportskog poklona, samo su motiv više za Bjekovića i drugove da pod Bijelim bregom budu „u svom elementu“, i te kako naglašenom u ovoj sezoni. „Crno-beli“ su sad znatno obavezniji jer su svoje navijače vratili na stadione, jer se crno-bela zastave htenja vijore na tribinama stadiona u svim gradovima.