Franjo Mihalić je svakako najveće ime naše atletike. Poznato je svim ljubiteljima sporta da kao pobednik najpoznatijih takmičenja, velikih uličnih trka (čak i u Sao Paolu) i nosilac srebrne medalje na Olimpijadi u Melburnu. Ali, manje je poznato nešto drugo: Njegov fanatični trening! To je i danas tema razgovora atletskih stručnjaka, njegovih savremenika.
AK Partizan je putovao na turneju po Čehoslovačkoj, Poljskoj, SSSR-u i Mađarskoj. Pri povratku iz SSSR-a atletičari su bili isuviše umorni, jer su putovali vozom nekoliko dana po letnjim žegama. Došavši u Mađarsku svi su potrčali na plažu da se rashlade i odahnu, jedino je Mihalić obukao trenerku i počeo da trči. Za sve je to bilo čudno, za Mihalića — normalno. On je izlazio da trčkara za vreme putovanja kad bi voz stajao na železničkoj stanici.
Rad je proslavio Mihalića i od njega stvorio legendu, baš kao što je legenda verovanje u čudnu moć maslinove grančice, koju je on dobio posle pobede u trci maratona u Grčkoj. Građani Atine su ga pozdravili kao heroja a trgovci su ga pustili da sam bira i besplatno uzima robu. Maslinova grančica mu je tada besplatno napunila tri kofera i više od toga dala mu svoju moć.