Počelo ekipno prvenstvo Jugoslavije u boksu: U derbiju prve runde Partizan obradovao svoje navijače pobedom od 11:9. — Miroslav Popović, Maletić, Živković i Šekularac ostavili najbolji utisak. — Radojević u meču sa Kragujevčaninom Matejićem nagovestio da će najzad ispuniti očekivanja
U vreme kada ga je predvodio Pavle Šovljanski Partizan nije znao za neuspeh na ringu stadiona JNA. Njegovi učenici izgleda nastavljaju tu svetlu tradiciju. U prvoj „rundi“ ekipnog prvenstva Jugoslavije prinudili su na predaju i nacionalnog šampiona — Radničkog iz Kragujevca. Naša pobeda bila je mnogo ubedljivija nego što to rezultat od 11:9 pokazuje.
Najbolji utisak ostavio je Milosav Popović. Sve tri runde prosto se poigravao sa snažnim Mandžukićem. Primećuje se da mu nedostaju jači mečevi, ali sigurno je da će ove sezone biti još zapaženiji nego prošle. Kada bismo imali više takvih pesnica sigurno je da ni u jednom meču konačni ishod ne bi bio neizvestan.
Maletić se nije mogao prepoznati posle slabe partije u Valjevu. Počeo je meč vrlo oprezno. I što su kazaljke na časovniku više odmicale sve ozbiljnije je snažnim tempom slamao otpor protivnika. Mudro se pokrivao i preciznim direktima i krošeima prinudio talentovanog Petrovića na predaju u drugoj rundi.
Živković se dostojno oprostio od crno-bele boje uoči odlaska u JNA. Čini se da nikada još nije boksovao tako racionalno i ubedljivo. Talentovanom Markoviću nije bilo ni malo lako da izdrži sva iskušenja pred kojima se nalazio. Velika je šteta što će naš talentovani borac najlakše kategorije morati da pauzira 15 meseci, baš u času kada je pokazao da može da ispuni naša nadanja.
Šekularac je savladao još jednog protivnika koji je u prošlosti na rang-listama stručnjaka kotirao znatno bolje. Bila je to borba u kojoj naš predstavnik krivicom diskvalifikovanog Jovanovića nije mogao da pokaže sve što zna. Kragujevčanin je uglavnom držao Šekularca za ruke i nasrtao glavom, pa sudiji u ringu nije preostao ništa drugo osim da ga najstrože kazni.
Jovan Nikolić je iako mu je na kraju podignuta ruka prilično razočarao. Delovao je nekako tromo, bezvoljno. Desnom rukom uopšte nije udarao, predugo je nišanio levicom, ali je srećom češće pogađao nego Kragujevčanin Rašković. Poznavajući dobro hrabrost ovog momka i sećajući se njegovih mnogih blistavih partija ne bi trebalo da budemo zabrinuti za momentalno slabu formu.
Ni Dragoljub Nikolić nije sasvim ispunio očekivanja. Vešto je eskivirao. No, pritom je zaboravljao da sudije ne boduju takve bravure ukoliko nisu propraćene makar jednim udarcem. Najviše je pogrešio što je dozvoljavao neveštom protivniku da diktira nečistu borbu telo uz telo. Ipak, bio je znatno bolji od svog prezimenjaka Nikolića i velika je zabluda sudije Dužaneca što je ovu borbu proglasio nerešenom.
Slobodan Radojević je povredio ruku i to ga je možda sprečilo da napravi najveći podvig u karijeri. Boksovao je kao retko kad. Čitavu rundu bombardovao je prvaka države Matejića. A, u pauzi trener Šovljanski bio je prinuđen da preda meč kako ne bismo ništa rizikovali uoči predstojećih važnih okršaja. Radojević je i za ta tri minuta ipak nagovestio da će najzad ispuniti naša višegodišnja očekivanja. Nastavi li ovako sigurno je da će mnogim „teškašima“ pomrsiti račune.
Rezultatom možemo da budemo zadovoljni, ali nikako i formom naših takmičara. To uglavnom nije njihova krivica. Situacija i u ostalim klubovima potvrđuje da je izveštaj odbora Bokserskog saveza Jugoslavije grdno pogrešio kada je zbog priprema za prvenstvo Evrope izglasao sedmomesečnu pauzu. Uprkos velikom uspehu jugoslovenskog pesničenja na šampionatu „starog sveta“ zbivanja na domaćim ringovima su još manje zanimljiva nego u prošlom ekipnom prvenstvu. Ili, možda prvi utisak vara…