AKTUELNI PROBLEMI
… Pa je najlogičnije da i o njegovom održavanju brine grad — kaže Vlada Marjanović, generalni sekretar JSD „Partizan“.
Vlada Marjanović je od rane mladosti nerazdvojni drug sporta. Njegova sportska figura iskristalisana je na sportskom terenu, najpre kao takmičara — šampiona a kasnije kao sportskog radnika. Znao je oceniti pravi smisao sporta i usvojiti njegova istinska načela. Na osnovu toga stvorio je svoj sportski kredo i zanimljivo je u svakoj prilici čuti njegovo mišljenje. Marjanovićeve postavke su realne, nekad shvaćene nekad neshvaćene ali uvek — opravdane.
Vlada Marjanović je prijatan sagovornik. Tih, nenametljiv, nasmejan i izgleda začuđujuće blago kada govori o nečem izvan sporta. Ali, kad razgovor pređe na sportski teren onda kao da proradi vulkan. On na svako pitanje ima spreman odgovor. Dobija se utisak da ga je nemoguće iznenaditi bilo kakvim pitanjem. Pošto je njegovo mišljenje sa „zvaničnog mesta“ ili bolje reći „iz prve ruke“ želeli smo nekoliko odgovora na najaktuelnije probleme vezane za JSD Partizan.
P. VESNIK: JSD Partizan je siroče na rođenom ognjištu. Stadion JNA i objekti koje koristi vlasništvo su Armije. Da li postoje mogućnosti da stadion pređe u vlasništvo JSD Partizan?
MARJANOVIĆ: Stadion je vojni objekat i on se po zakonskim propisima ne može preneti bez plaćanja. Partizan sam ne može rešiti to pitanje. Potrebna je pomoć grada i republike da bi jedan sportski džin Partizanovog ranga najzad prebrinuo „stambene“ brige. Pod trenutnim okolnostima jedina moguća alternativa je bila zakup i to smo učinili: Objekte smo preuzeli da bismo primarno klubovima obezbedili uslove za takmičenje. U tom cilju smo i osnovali posebnu organizacionu jedinicu JSD Partizan Upravu stadiona JNA, koja mora prvenstveno da obezbedi uslove za takmičenje. Za korišćenje stadiona JNA basena sportskih hala i sl JSD Partizan plaća godišnju zakupninu za stadion 230 miliona starih dinara. Od Srbije i grada za 20 klubova SD dobija 270 miliona. Ostaje 40 miliona za osnovne aktivnosti a to je siguran put u dugove.
P. VESNIK: Shvatajući splet svih nepovoljnih okolnosti da li bi Partizan mogao da gradi sopstveni stadion uz pomoć društvene zajednice?
MARJANOVIĆ: Graditi novi stadion bilo bi društveno neopravdano. U eri stabilizacije i štednje to bi bilo pogrešno. Grad bi trebalo sa Armijom da se brine o investicionom održavanju. Objekat je izvanredno lociran sa izuzetnim mikro-klimatskim uslovima. Jedino je rešenje da se objekat dovede u ispravno stanje i za to su potrebna velika sredstva. Ako pođemo od toga da on služi beogradskoj omladini logično je da o njemu brine grad Beograd dobija sredstva za sport a u stadion JNA ne ulaže ništa. Naposletku, nije važno čiji je objekat već ko ga koristi.
— Drugi moment je modernizacija objekata. Objekat nema širu namenu i koristi se uglavnom za velike sportske priredbe. Izgradnjom niza pratećih, savremenih igrališta, atletskih staza od tartana i parkova objekat bi privukao masu, a to bi dalo veću mogućnost da se traže sredstva od društveno-političkih organizacija.
P. VESNIK: Da li bi restoran na stadionu JNA mogao da priprema hranu za sportiste koji su slabijeg materijalnog stanja?
MARJANOVIĆ: Sportista ne dobija novac samo da se hrani, već mu veštački podižemo standard i u startu ga izjednačavamo sa bogatijim. Ukoliko se ne bi davao novac sport bi bio privilegija bogatih. Restoran ne bi trebalo da priprema hranu za sportiste, već sportistima treba omogućiti normalne uslove za sportsku aktivnost. Čim sportista daje primat oblačenju, luksuzu i sl. a ne ulaže to u svoj sportski razvoj on je izgubljen za sport! Čim jedan mladić napuni 25 godina, on misli na svoju egzistenciju. To su biološki nagoni. Mladići od 18—20 godina moraju biti nosioci visokih rezultata. Tako je u svetu, tako mora da bude i kod nas, rekao je na kraju naš sagovornik.
U razgovoru sa generalnim sekretarom JSD Partizan čuli smo mnoga interesantna zapažanja koja zaslužuju ozbiljno razmišljanje koliko želimo uspon sportu i Partizanu. Dobre ideje nisu samo za razmišljanje, već za realizovanje. Ukoliko to na vreme ne uradimo kasnićemo i u organizaciji i u realizacijama.
Dobre ideje ne treba samo kupovati od najpozvanijih i njihova mišljenja ne moraju biti presudna. Sa tim se slaže i Vlada Marjanović kojeg je oduvek krasilo razumevanje za sve progresivno i često priznavanje sopstvenih grešaka. Naravno kada ih je bilo. A ne greši samo onaj — ko ne radi!