Šekularac — bez premca

Naš bokser lake kategorije nastupio u svih 13 prvenstvenih mečeva i doživeo samo dva poraza, od kojih je jedan potpuno nezaslužen. — Aleksandar Popović i Belić bez izgubljenog meča. — Lakčević i Radojević najveća razočaranja

Verovali smo u njega i kada je sam gubio nadu da se uspeti. Čekanje se ipak isplatilo. U 13 minulih rundi ekipnog šampionata države u boksu Fahrija Šekularac bio je prva pesnica Partizana. Doživeo je samo dva poraza i isto toliko mečeva boksovao nerešeno. Međutim, sudije su bile veoma nepravedne prema njemu. Protiv veterana Omerovića oštetile su ga za tri boda, a u okršaju sa Kragujevčaninom Jovanovićem za poen.

Daleko više od povoljnog bilansa zadovoljava što je Šekularac stekao samopouzdanje. U ringu deluje uverljivije i od mnogih iskusnijih šampiona. Ne ustručava se da prihvati megdan ni sa najtežim protivnicima. Čak ih i traži. Kada ispravi još neke nedostatke, uglavnom je reč o nedovoljnoj aktivnosti na poluodstojanju i u klinču, možemo očekivati da i na evropskoj pozornici ozbiljno konkuriše za trofeje.

Aleksandar Popović zbog debakla na prvenstvu Evrope mogao je da se pridruži svojim drugovima tek posle trećeg kola. Počeo je miroljubivim ishodom protiv snažnog Mijovića u Titogradu da bi nastavio sve samim pobedama. Njegove borbe nisu tako spektakularne kao nekada, jer se više ne uzda samo u snažan udarac, ali zato su daleko manje rizične po njega.

Dragoljub Nikolić takođe je stasao za najveća dostignuća. No, još uvek je njegova forma prilično kolebljiva. U stanju je da jedne sedmice oduševi, a već sledeće razočara. Pokazalo se da ne ume da pronađe odgovarajuću taktiku protiv takmičara koji neprestano jurišaju poput tenka. Mora veću pažnju da obrati na rad ruku u odbrani.

Milosav Popović nije u potpunosti ispunio očekivanja. Istina, u dve borbe sudije su ga drastično oštetile. Protiv Matejića i Milenkovića njegove pobede su bile čiste kao suza ali arbitri su bodovali nerešeno. Možda je oštećen i za bod u prvoj borbi sa Todorovićem u Svetozarevu. Ali, zato je doživeo dva poraza koja takmičaru njegovog renomea ne bi smela da se dogode. Neuspeh protiv Todorovića na beogradskom ringu, u stvari dve prve retko blede runde, kao i nokaut u susretu sa autsajderom Radulovićem nema nikakvog opravdanja. Milosav je fizički spreman da se sa svakim uhvati u koštac, ali ne i psihički. Često je sagorevao u želji da prikaže egzibiciju.

Svetomir Belić uspešno se vratio na ring. Ozbiljna povreda noge, međutim uticala je da promeni stil. Sada u svaki okršaj ulazi poput risa, željan da prosto zgromi protivnika. Malo ko izdržava te atake na nogama, ali pri tom i naš kapiten prima dosta udaraca, istina prilično ublaženih. Mislimo da bi Belić morao veću pažnju da obrati na odbranu, što s obzirom na njegovo poznavanje tehnike ne bi smelo da mu predstavlja teškoću. Belić ne bi trebalo ni da žuri u želji da se ogleda sa najvećim majstorima. Njemu je tek 27 godina i sledeće dve-tri sezone su u stvari „zlatno doba“ za boksere.

Dušan Nešić nadmašio je samog sebe. Boreći se sa obavezama u školi i dvorani za trening istovremeno je uspeo da diplomira i izbori mesto pri vrhu rang-liste naših najboljih boksera. Kada bismo imali desetoricu boksera sa tako velikim srcem i upornošću sigurno je da ni sudije ne bi mogle da nam ospore titulu nacionalnog šampiona.

Miodrag Maletić početkom sezone preživljavao je ozbiljnu krizu. Malodušniji od njega brzo bi poklekli. Stegao je zube i izdržao sva iskušenja. U završnici takmičenja opravdao je očekivanja. Ni on nije bio miljenik sudija, a konkurencija u njegovoj pero kategoriji žešća je nego u bilo kojoj drugoj.

Velika je šteta što je Dobrivoje Živković posle samo jednog uspešnog meča morao da ode u JNA. Da smo mogli na njega da računamo gotovo je sigurno da ne bismo gledali u leđa Kablovima i Budućnosti. Njegov naslednik Dragan Ilić nije se najbolje snašao, što mu se s obzirom da se u seniorskoj konkurenciji takmiči sa specijalnim odobrenjem još ne može zameriti.

Ljubomir Smiljanić na kraju karijere dao je koliko je trenutno mogao. Iako fizički nepripremljen bio je junak naše pobede u derbiju protiv Kablova. Kraj poslednjeg meča u karijeri dočekao je sa suzama u očima. Nije imao snage da se suprotstavi mlađem i pripremljenijem protivniku. Ipak za sve što je učinio braneći boje „crno-belih“ tokom čitave decenije, a naročito poslednjih godina, hvala mu.

Nekoliko reči i o onima koji su potpuno razočarali. I, sprečili naš uspešan pohod ka tituli. Jovan Nikolić ostavio nas je na cedilu u sred sezone postavljajući neprihvatljive zahteve. Više smo voleli da se lišimo njegovih usluga nego da stvaramo nezdrave odnose u klubu.

Dragan Lakčević nije više ni senka boksera kome su nekada i selektori ukazivali poverenje. Umesto da po dolasku u naš klub bude sve uspešniji bivao je sve neuspešniji. U ringu je davao sve od sebe. Ali, šta to vredi kada je bio potpuno nespreman da učini nešto makar i protiv početnika. Najbolje bi mu bilo da dok je vreme ostavi ring.

Živko Damjanović i Slobodan Radojević pružili su još manje. Partije koje su prikazali nisu dostojne ni neke drugoligaške postave, a kamoli Partizana. Srce, nažalost, ni u bokserskoj dvorani ne može da dobije hrabrost ako je ranije nije posedovalo.

Titula je izgubljena. No, to ne bi smelo da nas baci u očaj. Pauzu moramo da iskoristimo pre svega da pronađemo odgovarajuće poletarce da zamene otpisane. Početkom godine iz JNA vraća se Gereg, a kasni je i Živković. Tada ćemo već moći s više realnog optimizma da gledamo u budućnost.

r. br	bokser	nastupio	pobedio	nerešeno	poraza	osvojio bodova
1	F. Šekularac	13	9	2	2	20
2	A. Nikolić	10	9	1	0	19
3	D. Nikolić	13	8	3	2	19
4	M. Popović	13	8	2	3	18
5	S. Belić	8	8	0	0	16
6	D. Nešić	12	6	3	3	15
7	M. Maletić	13	3	3	7	9
8	J. Nikolić	5	4	0	1	8
9	Ž. Damjanović	9	2	1	6	5
10	D. Lakićević	6	1	1	4	3
11	D. Živković	1	1	0	0	2
12	Lj. Smiljanić	3	1	0	2	2
13	D. Ilić	8	1	0	7	2
14	S. Radojević	11	0	1	10	1