Razgovor sa Rankom Žeravicom
Košarkaši Partizana doneli su mnogo radosti mnogobrojnim navijačima, koji su ih pozdravili u trećem kolu državnog prvenstva, pod svodovima novobeogradske Palate sportova.
Partizan je savladao veoma neugodnog protivnika, tim skopskog ligaša Rabotnički rezultatom 94:80. Tako se ambicioznim Skopljancima revanširao za neočekivan poraz u prošlogodišnjem prvenstvu. Samo nekoliko dana ranije navijači „crno-belih“ su imali priliku da prvi put pozdrave ljubimce u jednom internacionalnom susretu sa ekipom solunskog HAN-a u okviru Kupa „Radivoja Koraća“. Ishod je poznat. Grci su iz Beograda ispraćeni visokom pobedom od 88:63. Ni u Solunu nisu bolje prošli, jer ih je Partizan i bez trojice reprezentativaca (koji su bili na turneji po SAD; Dalipagić, Kićanović i Todorić) zalaganjem i odličnom igrom svih, savlada rezultatom 79:77.
Interesovalo nas je kako to da je Partizan baš ove godine odlučio da stupi na internacionalnu scenu i potraži afirmaciju na njoj.
Potrudili smo se da odgovor dobijemo „iz prve ruke“, od učitelja naših košarkaša, proslavljenog stručnjaka ove uzbudljive i lepe igre, Ranka Žeravice.
Izlaz u svet
„Naši košarkaši nisu ranije nastupali na međunarodnoj sceni, jer nisu posedovali individualne i timske kvalitete koji bi im to omogućili. Po završetku prošle igračke sezone napravljena je analiza spomenutih kvaliteta, iz koje je sledio zaključak da je postignut minimalni nivo dovoljan za učestvovanje na internacionalnim mečevima. Napravljen je plan za duži period, kojim je obezbeđen veći broj utakmica u inostranstvu. Kod toga smo imali u vidu u prvom planu poboljšavanje timske igre“, započeo je izlaganje Ranko Žeravica.
„U junu i julu smo gostovali u dalekoj Kubi i u izuzetno jakoj konkurenciji više reprezentacija osvojili odlično drugo mesto. Usledili su mečevi u Turskoj, ČSSR i turneja po Filipinima koja je završila povoljnim bilansom, te na kraju dva meča u Hong-Kongu.“
Navedene turneje su predstavljale prve Partizanove korake na trnovitom putu do internacionalne slave.
Osvojivši treće mesto u šampionatu za 1972-73. Partizan je dobio šansu da nas prvi put službeno reprezentuje u jednom međunarodnom takmičenju, Kupu „Radivoja Koraća“.
„I da nismo osvojili treće mesto tražili bismo da učestvujemo u takmičenju koje kvalitetom spada odmah iza Kupa šampiona i Kupa pobednika kupova, jer smo tako zacrtali u programu rada. Naime, ako bi Partizan osvojio jedan od domaćih trofeja, da bi nas dostojno reprezentovao u Evropi potrebno mu je internacionalno iskustvo“, obrazložio je učitelj „crno-belih“.
Beograđani odlučuju
Nije bilo potrebno da postavljamo našem sagovorniku sledeće pitanje koje se odnosilo na Partizanove šanse u domaćim takmičenjima, jer je on sam u prethodnom izlaganju započeo da odgovara na njega, da bi nastavio:
„Prvenstvo je tek počelo i do aprila će se mnogo toga očekivanog i neočekivanog dogoditi, jer je naša liga veoma jaka i iscrljujuća. Po mom mišljenju glavni kandidati za titulu su: Crvena zvezda, Jugoplastika, Radnički, Olimpija, Zadar i Partizan.
„Praksa je pokazala da za beogradske ligaše ne vredi pravilo da onaj ko pobedi protivnike kao što su Olimpija, Jugoplastika, Borac. Lokomotiva, Rabotnički kao gost, što smo imali prilike da ostvarimo ranijih sezona nije glavni kandidat za prvo mesto, već da odlučuje skor međusobnih borbi četiri beogradska tima. Neophodno je u tim susretima od 12 mogućih osvojiti 8 bodova, pa tek onda nešto sigurnije računati na visok plasman.
Partizanova prednost u odnosu na navedene kandidate je u izuzetnoj motivaciji igrača, njihovoj ambicioznosti, u dinamičnoj i agresivnoj igri, u čvrstoj odbrani. Naravno da je veliki adut i mladost igrača pred kojima je blistava budućnost, ali je to i slabost zbog nedovoljnog takmičarskog iskustva.
„Veliki naš problem je nedostatak centara. U toj ulozi nastupaju Farčić, Đukić, Popović i po potrebi Zečević. Pokušali smo jednu kombinaciju sa Nestorovim. Analizirajući njegove kvalitete došli smo do zaključka da naši centri mogu pružiti isto toliko koliko i on i odlučili da im ukažemo i dalje poverenje. U interesu stvaranja centara dali smo na određen period ekipi Metalca našeg perspektivnog igrača Kaljevića koji u novoj sredini treba da stekne što više iskustva u teškim prvoligaškim okršajima“.
Pokušali smo da u daljem razgovoru saznamo od Žeravice kako izgleda prva petorka Partizana:
„U početku vam moram da skrenem pažnju na to da prva petorka ne znači da je to i najbolja petorka.
„Partizan još nije izgrađen tim, jer u svojim redovima ima veoma mlade igrače koji još uvek osciliraju u formi i ne pružaju standardno dobre igre, pa bi bilo pogrešno tražiti prvu petorku. Za sada su sigurna u najbolju petorku samo tri igrača: Dalipagić, Kićanović i Zečević.
„Dolaskom Kićanovića tim je dobio u dinamici igre, u brzini ideja i akcija, u efikasnosti…“
Kerkez i Popović — nova otkrića
Mi moramo dodati da je Kićanović na utakmici protiv Rabotničkog bio, uz Dalipagića, sa 22 koša najefikasniji i da je bar još toliko koševa „napakovao“ saigračima.
Pored njega u timu Partizana sve se više ističu mladi Duško Kerkez i Branimir Popović. Evo šta je o njima rekao trener Žeravica.
„Kerkez se za samo dve godine od početnika razvio u dobrog košarkaša. Ima još uvek nekih slabosti koje treba da otkloni da bi njegova igra na mestu beka odgovarala traženom. Ove godine se od njega očekuju dobri rezultati i siguran sam da će baš on predstavljati otkriće sezone. Afirmacija mu tek predstoji.
„Nešto stariji Branimir Popović ističe se odličnom igrom na treninzima i od njega se očekuje da kroz godinu ili dve kao ličnost i košarkaš stabilizuje se i da da pun doprinos. Neophodno je da popravi težinu, jer je za uspešno igranje pod košem primarna snaga i jaka telesna konstitucija.“
U pauzi koja je trajala tridesetak dana Žeravica je radio na poboljšanju kondicije, neophodno potrebne za teške okršaje koji tek slede, jer će se do aprila igrati non-stop, sreda — subota u tri takmičenja u kojima Partizan učestvuje.
Na kraju razgovora upitan šta očekuje od učešća na tri fronta Žeravica je odgovorio:
„Nešto moramo ‘uhvatiti’! Idemo na sva tri. Biće teško, priznajem.“
Verujem da će to biti zajedničko nastojanje Partizanovih igrača i brojne verne publike koja će ih kao i do sada verno pratiti i bodriti i da će na kraju zajednički podeliti radost uspeha.