OŠTRIMO BLENDU
Postao je već manir da se mnoge stvari u našem sportu prikažu, kako to naš narod kaže, okruglo pa na ćoše i da se stvaraju problemi tamo gde ih zapravo nema. Stiče se utisak da se konstantno skreće sa bitnih na periferna pitanja. A poznato je da smo uz to skloni da iz jedne krajnosti pređemo u drugu.
Neshvatljivo je, naime, da se jednom mladom čoveku — sportisti, nekim administrativnim začkoljicama (u ovom slučaju registracioni pravilnik), zabrani da bira grad u kome želi da živi, radi i studira. Mnogo se priča o amaterizmu, i tom amateru sportisti nameću se profesionalne obaveze. On u neku ruku postaje vlasništvo kluba, a da ironija bude veća, sve pod vidom, zaštite amaterskih principa.
Nedavno sam pročitao jedan „Osvrt“ o Jasni Efendić u listu „Politika“ i nikako mi nije jasno zašto se pokušava prikazati da su za Jasnine nevolje podjednako krivi i Mornar i Partizan. Jer, činjenice su veoma jednostavne. Jasna je završila srednju školu u Splitu i želela je da studira u Beogradu. Njen matični klub tražio je obeštećenje koje Partizan nema pravo da isplati. Mornar joj nije dao ispisnicu. Međutim, Jasna se preselila u Beograd, upisala fakultet i pristupila Partizanu za koji se dve godine ne može takmičiti. Radi toga Mornar je jednostavno prekinuo sa Partizanom „sportske odnose“!
Uprkos administrativne zabrane da Jasna nastupa za svoj novi klub, Partizan joj je omogućio optimalne uslove za trening. Prema tome Partizan je i te kako mislio i na reprezentaciju, jer trening je skup, a Jasna još dve godine neće moći da donosi poene neophodne da bi Plivački klub Partizan po tom osnovu dobio odgovarajuće dotacije.
Zato smatram da je veoma jasno gde treba tražiti krivce da se jednoj od naših najboljih plivačica, koja trenira savesnije nego ikada dosad, onemogućava da nastupa čak i van konkurenciji kad je i osnovcu jasno da je u interesu našeg plivačkog sporta da se Jasna Efendić takmiči što češće.