Zar je potrebno drugačije poglavlje u slovu o momcima koji su bezgranično obradovali svoje jedinstvene prijatelje! Uvodnom tekstu moraju da pripadnu i jedni i drugi. — Oni, zajedno, rade jedan posao iz nedelje u nedelju, obavljaju ga zajedno pa i kad bodova i golova nema želja nadvladava nedaću, jer je sportska, koliko i zajednička sa časom kada se zastave vijore za Partizan. Crno — bela boja je vladala derbijem, na terenu, na tribinama. Ostvarili su je momci, bojažljivi zbog neslavne tradicije u susretima sa „večitim“ rivalom poslednjih godina, tradicije koja je „crno beli“ tabor stajala atomske igre koju Partizan demonstrira na putu povratka siline i moći pravog Partizana. Neka zato igra dobije aplauz bez kreščenda, a rezultat ovacije srca jedne nove ere Partizanovog fudbala. Notirajmo zato imena iz erupcije Partizanovog „juga“…
Zlatko Milić
Nije na lestvici jugoslovenskih golmana koji su osvojili javnost. Na to ga ne obavezuje ni vreme, mlad je, uspeće. U duelu sa Crvenom zvezdom nije zadrhtao ni u trenucima posle vođstva „crveno — belih“, kada je — samo minut kasnije — lopta za paničan strah šetala njegovim šesnaestercem. Iz minuta u minut rasle su njegove mogućnosti, bivale su pouzdanije njegove šake, da bi početkom drugog poluvremena Partizan između stativa imao nesavladivog džina.
Ivan Golac
Možda ste njegovu partiju protiv Veleža ocenili boljom od ove u derbiju, možda on u okršaju sa Crvenom zvezdom nije bio vaš novi Jusufi, ali Ivan Golac je imao direktni i veliki uticaj na preokret u derbiju, na četvrt časa igre — od posle 25. minuta, kada se odlučio na svoje karakteristične izlete na protivničku polovicu, i kada je začeto talasanje Zvezdine odbrane. Pri kraju susreta, „crveno — beli“ su u nekoliko kontranapada pokušali da se domognu boda, ali Golac je dobio sve bitke sa direktnim rivalima. Jednostavno Zvezdi je odsekao jedno krilo…
Radomir Antić
Za njegovu formu nikad ne treba brinuti. Pouzdan kao i uvek, beskompromisno i permanentno angažovan, odlikovao se na derbiju i snagom svoje ubojite tehnike. Njegova je tehnika zaista ubojita. Kad krene u napad, spreman je za serijsko savlađivanje prepreka. Precizan pas i atak iz drugog plana bili su Antićevo značajno oružje u duelima sa manevarskim delom Crvene zvezde.
Miroslav Bošković
Možda mu je bila nužna vidljiva rola, ali baš u tome leži doprinos pobedi njegove igre. Njegov učinak nije impresivan, ali Bošković je mnoge duele na zgusnutom delu prostora povremeno rešavao veštim zatvaranjem u razornim linijama koje bi zamislili fudbaleri Crvene zvezde. Zato njegova igra nije izražena slalomskim napadima, koji ga odlikuju. Jednostavno, Miroslav Bošković je igrao vrlo korektno.
Nikola Budišić
Stub Partizanove odbrane! I to, kakav stub! Svi napadi Crvene zvezde, osim onog kada je Budišić bio po strani događaja a Karasi zatresao Milićevu mrežu, bili su usmereni u pravcu Partizanove „petice“, koji je meč odigrao bez greške. U direktnim duelima nije imao premca, u igri glavom pokazao je reprezentativne kvalitete. Budišić je igrački sasvim sazreo, odbrana Partizana je sa ovim delijom dečje naravi stabilna kao granit. Nadajmo se da će Budišić u ovakvom stilu i nastaviti prvenstvene duele, da bi „petica“ na njegovim leđima morala da se nađe i na spisku jugoslovenskih reprezentativaca za Svetsko prvenstvo.
Vladimir Pejović
U razgovoru pre i posle derbija ostao je isti — tih, taktičan, skroman… Da li Vladimir Pejović uopšte ume da se raduje? Još kako! Ali, veliki je sportsmen. Hvalio je derbi, svoje drugove, protivnika… Ali, kako ne pohvaliti njega — vredan, odgovoran, u tehničkom smislu izgrađen igrač, prefinjen u radu s loptom, hrabar i pouzdan u odbrani, racionalan u manevarskoj igri. To je onaj od fudbalera bez kojih se ne može…
Borivoje Đorđević
Konstruktor igre Partizana nije bio uspešniji od Aćimovića u direktnim obračunima, jer je reprezentativac imao zaista veliki dan. Ali, ako igra Bore Đorđevića ne zaslužuje uobičajene komplimente, nužnim priznanjem treba je registrovati. Mnogo je trčao, mnogo se trudio, i na kraju više nego ikad u poslednjih pet godina radovao se trijumfu nad Crvenom zvezdom.
Za njega je to rivalstvo posebno, deo je njegove karijere. Protiv „crveno — belih“ vojevao je kao pionir junior, zato je prvi i pritrčao ka Partizanovom „jugu“ da podeli radost sa navijačima, kada se mreža golmana Petrovića po drugi put zatresla.
Miodrag Živaljević
Sevali su njegovi centaršutevi sa desnog krila, možda mu je nedostajalo više udaraca ka Petrovićevoj mreži, mada te nije za zamerku. Njegov udeo u igri Partizana bio je značajan, ali on zna njegovi navijači vole topovske udarce. Ali, vremena će biti da ih zadovolji.
Nenad Cvetković
Uzdisao je poslednjih nedelja taj rasni strelac. Partizan je punio protivničke mreže, on nikako da postigle gol. Ali, za prave strelce derbi je šansa da se iskažu. Zato je Nenad Cvetković bio beskrajno srećan kad je izjednačio rezultat, jer je jasno, to je signal za nove atake, to je bio početak pobede! Zato je Cvetkovićev gol njegova divna fudbalska priča, ali i nagoveštaj da je strelcu krenulo…
Momčilo Vukotić
Na ovom fudbaleru velikih mogućnosti, pre nekoliko godina najavljivanog kao „jugoslovenski Miler“, oseća se odsustvo zbog povrede. Ipak borio se sa britkom odbranom Crvene zvezde kao lav i tu mu pripisujemo besprimerne zasluge. Vukotić nije igrao svoju igru. U derbiju se nikad ne zna šta će iziskivati trenutak.
Nenad Bjeković
Kapitena smo poslednjih nedelja gledali u izdanju koje je plenilo navijače „crno — belih“. On juče nije prodirao uobičajenim munjama koje sevaju iz njegovih pega, ali razloga za to ima. Protivnici su ga striktno pokrivali, a kad bi uspevao da im umakne odbrana Crvene zvezde bila je na teškim iskušenjima. Bio je pomalo — voljom svog temperamenta — nervozan kada je Crvena zvezda povela, to je moglo negativno da se odrazi na igru tima, ali kapitenski je nastavio meč i završio ga u velikom stilu. Da je devedeset minuta igrao kao u poslednjih četvrt časa, igra „crno — belih“ odlikovala bi se i njenim novim kvalitetom — najmodernijim brzim ostvarenjima, čiji je nosioc uglavnom Nenad Bjeković.