Povodom vesti da je bokser Partizana Aleksandar Popović u Valjevu nokautirao svog učitelja proslavljenog asa Pavla Šovljanskog
Ko, gde, kad, zašto, kako? Još na početku novinarske karijere uči se da treba odgovoriti na ova osnovna pitanja da bi informacija bila kompletna. I, s te strane, istina nemam šta da prigovorim kolegi Zoranu Tripkoviću, dopisniku „Sporta“ iz Valjeva. Ali, postoji nešto što iz udžbenika o našoj profesiji nikada ne može da se nauči…
Posle povratka iz Valjeva sa prvenstvenog susreta Metalac — Partizan (6:12) bio sam prvi put u životu klasično nokautiran. I to običnim dijalogom u redakciji „Sporta“.
„Šta to bi u Valjevu?“ pitao je urednik bokserske rubrike Toma Hladni.
„Ništa, Jelesijeviću je povređena arkada. Belić je tako pobedio lakše nego što smo očekivali.“
„Ne pitam te o tome. Zašto je Aca nokautirao Šovljanskog?“
Šteta je što nisam imao sekundanta da me brže povrati. I, da je bilo obaveznog sudijskog odbrojavanja sigurno je da bi u moju nepostojeću takmičarsku knjižicu odmah upisali poraz. Ipak, oporavio sam se kako-tako. Objasnio sam da nikakvog boksovanja mimo propisa nije bilo. Ali, šta sve to vredi kada je „materijal poslat štampariji“.
Još se nisam oporavio od „bombardovanja“ Tome Hladnog, a sutradan me je čekala, kao i sve nas što smo bili prisutni meču u Valjevu, nova serija ataka. „Sport“ je ipak više poverovao svom dopisniku i objavio:
„Zbog izbegavanja borbe, obostrano su, posle dve opomene diskvalifikovani A. Popović i Obradovića. Nezadovoljan odlukom, Popović se žustro objašnjavao sa sudijom u ringu Milovanovićem (za poznavaoce boksa Draganom Jovanovićem). U ring je uleteo trener Partizana Pavle Šovljanski da smiri momka, ali ga je ovaj udarcem u stomak oborio i tako se proslavljeno ime našeg ringa, pod stare dane našlo na podu. Međutim, na tome se konflikt i završio i Popović je otišao u svoj ugao“.
Odgovorili smo na taj atak objavljen pod naslovom „Šovljanski na podu!“ dostojno crno-beloj boji. Mirno, korektno. Ali, sujeta dopisnika „Sporta“ Tripkovića tak tada bila je povređena. No, izgleda da je zaboravio da je prethodnog dana pisao, da se na „tome konflikt i završio i da je Popović otišao u svoj ugao“. U odbranu svojih laži šalje odgovor (istina neobjavljen u „Sportu“) u kome još više blati Partizan. Sada tvrdi da je Šovljanski karate udarcem poslat na pod, kao i da je u samoodbrani smirio Popovića serijom kratkih udaraca u pleksus!
Kao izveštač sa mnogih sportskih događaja bio sam svedok da dopisnici iz unutrašnjosti iz razno-raznih razloga šalju neobjektivne (često silom prilike opravdane) izveštaje. Ali, tako bujnu maštu koja zapostavlja i elementarnu novinarsku etiku još nisam sreo. Verujem da bi drugu Tripkoviću na opisanoj spletki pozavideli i pokojna kraljica trača Elza Maksvel.
Neopozivo je da se naš trener Šovljanski okliznuo prilikom ulaska u ring. Aleksandar Popović, istina, odgurnuo ga je tom prilikom. Ali, kako biste vi reagovali da godinama trpite dozvoljene i nedozvoljene udarce na ringu i da vas sudija zajedno sa protivnikom, koji u paničnom strahu beži od vaših neprestanih ataka, diskvalifikuje. Moj odgovor je — možda i gore. Ali, ne prema sopstvenom učitelju.
U svoju odbranu dopisnik „Sporta“ pominje i Pismo druga Tita i Izvršnog biroa SKJ. Čini mi se da ljudima koji se služe metodama sličnim njegovim nije dovoljan ni roman da shvate šta znači pošteno ponašanje, odnosno u ovom slučaju izveštavanje.
Više od sveta voleo bih da se sa drugom Tripkovićem nađem na sudu, jer ne verujem da gledanje oči u oči može nešto da izmeni, pa da dođemo do konačne istine. Unapred objavljujem listu svedoka koji bi potvrdili moje navode: Obradovića i Popović (učesnici u pomenutoj borbi), sudije Jovanović, Novičić i Lakić, trener valjevskog Metalca Lazić, delegat Takmičarske komisije BSJ Sertić, treneri Partizana Šovljanski, Paljić, Jelesić, zvanični lekar na meču. I još desetak boksera i stotinak Valjevaca prisutnih meču. Ali, onih koji ne stavljaju na kocku ugled za jednu senzaciju u novinama, koja u stvari to i nije.
— Slobodan Momčilović, tehnički rukovodioc Bokserskog kluba „Partizan“, novinar „Borbe“ i saradnik „Partizanovog vesnika“