ONI SU BRANILI DRŽAVNE BOJE
Jelena Genčić:
- Rođena: 1934. godine
- Igrala: 1948—1974.
- U klubu: Crvena zvezda (rukomet) i Partizan (tenis)
- Reprezentativka: 1953—1963 (u rukometu) i 1963—1973 (u tenisu)
- Zanimanje: pomoćnik televizijskog reditelja
Jelena Genčić je nesumnjivo jedan od najzanimljivijih i najizuzetnijih ženskih likova našeg posleratnog sporta. Punih 25 godina njegov privrženik do samoodricanja posvetila mu je više nego čitavu mladost. Za to vreme branila je non-stop boje našeg nacionalnog sporta u dve potpuno različite discipline — rukometu i tenisu. Tako se uvrstila u najekskluzivniji krug vrhunskih sportistkinja glavnog grada koje se na prste mogu izbrojiti (Smilja Kalušević, Branka Prelević i dr.). Posebnu zanimljivost predstavlja činjenica da je paralelno nosila dresove dva najveća beogradska kluba: Partizanov teniski i Zvezdin rukometni!
Odrasla u sportskoj porodici (stariji brat Dragoljub joj je bio poznati biciklista, pa mlađi Laza — atletičar), od malih nogu je bila okrenuta borilištu i igri. Odmah posle rata, kao učenica 5. beogradske gimnazije, isticala se u jednom potpuno muškom sportu — fudbalu. Kao golman, bek, pa čak i centarfor u svemu je bila ravna vršnjacima. Tako je prvi put i zamakla za oko ljudima koji su tada vodili brigu o mladim talentima. Pozvana prvi put da se organizovano bavi sportom pristupila je rukometnoj ekipi Crvene zvezde, u kojoj je sve do 1963. bila nezamenljivi vratar.
Nekako istovremeno (1948. godine) počinje i njena teniska karijera. Na padinama Dedinja grupa dečaka osniva klub „Viogor“, čiji se članovi bave fudbalom, atletikom, tenisom…
Jelena Genčić je i tu svestrano angažovana. Već je superiorni pionirski prvak Beograda u skoku u dalj i bacanju kugle. Ipak, tenis joj, zahvaljujući Branku Todoroviću (docnije poznati teniser), postaje glavna preokupacija. Njen talenat ubrzo zapaža i Voja Ristić tadašnji trener tek osnovanog kluba pri Domu armije (docniji Partizan). Na njegov poziv Jelena Genčić oblači prvi put „crno-beli“ dres, koji neće skidati više od četvrt veka!
Iako izrazito darovita atletičarka, zbog preopterećenosti posvećuje se isključivo rukometu i tenisu koji se prepliću u njenom životu punih 15 godina. Čitavu deceniju, od 1953. do 1963. nezamenljiv je golman rukometne državne reprezentacije. Najveću radost doživljava 1957, na Svetskom šampionatu na Tašmajdanu, kada zajedno sa svojim drugaricama osvaja bronzanu medalju (iza igračica ČSSR i Mađarske). Početkom 1963. napušta definitivno rukomet i okreće se potpuno tenisu, da bi naredne decenije bila nezamenljivi član naše ženske teniske reprezentacije. U tom relativno kratkom razdoblju doseže maksimalnu perfekciju u belom sportu, čiji je plod prebogata lista trijumfa: 3 puta je juniorski prvak Jugoslavije, 2 puta seniorski, 8 puta finalista državnog prvenstva, 16 puta šampionka u mešovitom dublu i 5 puta u ženskom! S Partizanom osvaja 8 puta ekipni šampionat Jugoslavije!
Pored izvanrednog sportskog talenta, Jelenu Genčić krase izuzetan sportski duh i moral. Sem u jednom slučaju, u Subotici, nikada za 25 godina nije odustala i bez borbe predala meč (tada je to učinila zbog porodične nedaće njene partnerke u dublu)! Čak i sa slomljenom nogom, 1969. godine, izdržala je borbu do kraja. A kada je pre desetak godina doživela težak prelom noge i povredu meniskusa čak ni medicinski stručnjaci nisu verovali u njen „kam-bek“. Uporna Jelena ih je demantovala: vratila se tenisu šampionski — osvojila je i posle toga titulu prvakinje!
Skromna, dosledna u samopregorna u životu kao i na terenu, ova kubertenovski čista sportistkinja nije sa 25 godina bavljenja sportom nikada primila nikakvu protivnaknadu. Nisu joj je ni nudili, da je ne uvrede. Znali su da bi odbila. Umesto toga zadovoljstvo su joj pričinjavala putovanja i upoznavanje dalekih svetova, ljudi i zemalja što joj je koristilo u njenom docnijem životnom opredeljenju i pozivu. Završila je Istoriji umetnosti i posvetila se televizijskoj režiji. I tenisu: potpredsednik je Teniskog saveza Jugoslavije, ali reket još uvek ne ispušta!