Novo fudbalsko prvenstvo je na pragu. Partizan ulazi sa dosta ambicija i šansi. Ako govorimo o izgledima i šansama Partizana u nastupajućem prvenstvu, ne možemo a da se ne podsetimo da je ovaj popularni klub osvojio zvučnu titulu nacionalnog šampiona 1965. godine, Kup Jugoslavije, verovali ili ne, još 1957. godine tako da smo se zaželeli dva najveća domaća trofeja. No, ovi nepovoljni pokazatelji ne mogu umanjiti šanse „crno-belih“ u ovogodišnjem šampionatu, jer pre svega Partizan je veliki klub, svetle tradicije i imena, kome je uvek mesto u samoj eliti jugoslovenskih timova.
U finišu minulog šampionata to je i dokazao osvajanjem vrednog četvrtog mesta, što predstavlja prema objektivnim mogućnostima i događajima u klubu uspeh, koji daje nade u ovom nastupajućem prvenstvu.
Sadašnji trener Mirko Damjanović veoma dobro radi, ali mora još mnogo da učini u otklanjanju svih ovih nedostataka, zbog kojih Partizan nije kao nekad onaj stari „parni valjak“, koji mrvi sve pred sobom. Mislim da je Damjanovićeva prednost nad ostalim trenerima Partizana, što poznaje podmladak u kome je radio veoma dugo, da može znati koji mladi igrač i na kom mestu najviše pruža. Pored toga Damjanović je mlad, strpljiv i ambiciozan sportski radnik, kakav je odavno nedostajao klubu. Mnogo radi — malo priča i ne daje „bombaste“ izjave. Zato uprava kluba u ovom izuzetno vrednom stručnjaku i entuzijasti trebalo bi da pruži punu pomoć i ukaže puno poverenje. Važno je da se povrati jedinstvo kluba, a sa njim će doći i uspesi.
Partizanova publika je divna i jedinstvena. Nije mala stvar imati dobar prosek gledalaca, pa čak bolji i od Crvene zvezde. To nešto znači. Još kada bi bili prvaci — stadion bi bio premali da primi mnogobrojne poklonike Partizana. Sada je prilika da se naši fudbaleri pokažu — da opravdaju naše poverenje.
— Slavko Todorović, Mladenovac