ONI SU BRANILI DRŽAVNE BOJE
Stjepan Bobek:
- Rođen: 1923. godine u Zagrebu
- Reprezentativac; 63 puta
- Početak karijere: 1935. godine, u Partizanu od osnivanja, 1945.
- Završio karijeru: 1958.
- Zanimanje: fudbalski trener
Imali su Partizan i jugoslovenska reprezentacija plejadu velikih fudbalskih majstora, imaće Partizan i jugoslovenska reprezentacija novu plejadu velikana, ali jedno ime ostaće sinonim fudbalska moći, obrazac za izraz dostignuća u fudbalskom sportu. Stjepan Bobek, veliki, verovatno najveći fudbaler našeg posleratnog fudbala, um jedna sjajne epohe — njegove, Partizanove, reprezentativne…
Njegovo ime i Partizan, deceniju u po značilo je jedno. Bobek je apsolutni rekorder Partizana i to broju odigranih utakmica i po broju postignutih golova.
468 utakmica — 403 gola!
Marko Valok, jedan od Bobekovih tvorevina u dresu Partizana, postigao je u proseku više golova od velikog majstora, ali sezone 1947. i tri kasnije ostaće kao nezapamćeni kuriozumi — 37 golova, 31, 47, pa 48 golova u jednoj godini! A njegove zlatne noge čak su i od njegovih htenja bile moćnije — što je zamislio na terenu, uradio je, a moć tih ideja oplemenila je veliki broj njegovih saigrača i podigla ih na zvezdane visine. Marko Valok, Anton Herceg, Branko Zebec, Branko Mihajlović, Miloš Milutinović… pitajmo se u ime vremena prošlog: da li bi bili ono što su postala da pored njih nije igrao nenadmašna Stjepan Bobek.
Mlađima treba reći, ako je to uopšte moguće, kako je Bobek igrao…
Misaono, savršenim driblingom, vladavinom u prostoru, elegantno, munjevito iznenađujuće, raskošno, angažovano, borbeno, obema nogama, nešto slabije glavom, za gol, za saigrača za publiku…
To će vam, mladi prijatelju fudbala, rado reći svaki stariji prijatelj sa tribina, kao i oni koji su čeznuli za lepotom Bobekove igre — Milutinović,Veselinović, Mihajlović, Valok…
TODOR VESELINOVIĆ: „Igrao sam pedeset utakmica u dresu Partizana, pedeset puta sa Stjepanom Bobekom. Takvih majstora danas, na žalost, nema. Najteže je bilo shvatiti njegovu ideju, jer je svaka bila nova, neponovljiva. A kad ideju shvatite, uspeo je i Bobek i vi. Bio je najveći igrač našeg fudbala!“
BRANISLAV MIHAJLOVIĆ: „Nikad mi na pamet nije palo, dok sam bio u Kruševcu, da ću igrati levo krilo. Kad sam došao u Partizan i stao uz liniju pored Bobeka, činilo mi se da sam na tom mestu — rođen. Nikad niko neće znati da doda loptu kao Stjepan Bobek!“
MARKO VALOK: „Nadavao sam se golova za ceo život, mojih i Bobekovih golova. Često sam i sam žalio što se u listu strelaca upisuje moje ime a ne njegovo, jer, dao sam veliki broj njegovih golova. Znao je da prisili čoveka da postigne gol. A svaki koji je on postigao bio je za nas najbolja lekcija…“
MILOŠ MILUTINOVIĆ: „Instiktivno smo se razumeli. Ja, mlad brz kao strela, željan igre i najvećeg prostora, — on, mudrac, koji čeka pravi časak da završimo akciju u dva poteza. Takvog saigrača nikad nisam imao. Bobek je bio najveći majstor našeg fudbala!“
Danas nema majstorstva kao nekad, nema majstora, nema fudbalskih simfonija. Danas se u fudbalu traži nešto drugo, i to može biti lepo, ali danas nema fudbalskih simfonija i zato što vreme Stjepana Bobeka pripada prošlosti, o kojoj treba da se raspitujete. Jer, boje ove sportske zemlje branio je jedan iskusni velikan u kopačkama.