Komentar utakmice Partizan — Arsenal 1:0 (1:0)
Na početku nove sezone Partizan je priredio lepo veče na stadionu JNA: dovedena je slavna engleska ekipa Arsenal. Za ljubitelje fudbala to je bila retka prilika da uživaju u dopadljivoj igri i nadmetanju, ekipa koje imaju šta da pokažu.
Tek posle dvadesetak minuta igre Partizanovi napadi su postali češći, organizovaniji i opasniji po gol protivnika. Uz dobru asistenciju odbrambenih igrača dopadljive akcije izvodili su Zavišić, Vukotić, Grubješić i naročito Bjeković. Zavišić je izveo nekoliko izvanrednih prodora po desnom krilu i sa tih pozicija ubacivao opasne centaršuteve pred gol Arsenala. Vukotić je uputio nekoliko udaraca, dok se Bjeković neumorno borio, redovno nadmudrivao protivnike i udarcima glavom ugrožavao protivnički gol iz svake pozicije. Pred sam kraj poluvremena Bjeković je nagradio strpljivi auditorij golom kakav se odista retko viđa na našim stadionima: na centaršut Vukotića, koji je prodirao po levoj strani Partizanovo levo krilo je punom snagom zahvatilo idealnu loptu i poslalo pravi projektil u mrežu Arsenala. Taj volej udarac, koji je bio pravo remek-delo veštog strelca, podigao je bukvalno gledalište na noge. I nekoliko Arsenalovih igrača, kad su se trenutno oporavili od šoka koji ih je zadesio, čestitali su Bjekoviću na tako majstorskom pogotku. Nema sumnje, i najprobirljiviji fudbalski znalci, bili su zadovoljni. I samo zbog jednog takvog pogotka vredelo je videti ovaj meč na Topčiderskom brdu.
Za početak Partizan je dosta pokazao i uspešno otvorio fudbalsku sezonu. Pobeda nad jednim renomiranim protivnikom iz Engleske, iako minimalna, značajna je. Igrači iz napada pokazali su dosta žustrine i borbenosti, dok je odbrana, takav se utisak nameće, katkad previše mirna. Gotovo cela ekipa često, pa i predugo, igrala unazad, mnogo je vraćala loptu. Takva igra je za gledaoce nepopularna, ljuti ih, čak i nervira, sem kad se izbegava direktan protivnikov opasan napad. Pa, ipak, Partizan je na takve poteze bio često primoran zbog velike pokretljivosti i zatvorene igre Arsenala.
Solidnu igru u Partizanu pružili su Bjeković, Vukotić i Zavišić. U odbrani je bilo malo pouzdanijih, Tomić i Golac bili su nešto više zapaženi. Navalnom redu, u cilju veće probojnosti i efikasnosti, potrebno je još više brzih i organizovanih napada preko krila, još više lopti iz dubine. Pojedincima će dobro doći i više borbenosti i okretnosti. Odbrambeni igrači su se samo na momente uspešno nosili sa napadačima Arsenala.
U prvenstvenim i kup okršajima, gde će biti daleko manje kompromisa nego u ovom prijateljskom meču, odbrana će morati redovno da pokazuje više brzine i žustrine, da sve lopte namenjene svojoj navali šalje brže i smišljenije. Mirnoća fudbalera u igri često može da imponuje, ali svakako ne i ovakva indolentnost kakvu su pokazivali, i to u većem delu duela, Bošković i Kozić, pa katkad i Istatov. Naš golman često deluje pospano kao da ne očekuje ozbiljnu opasnost, pa se predugo zadržava na gol-liniji, ne istrčava da bi na vreme intervenisao, sprečio napad, a ne branio.
Otvaranje sezone na Topčiderskom brdu, kad se sve izmeri i fudbalski proračuna, bilo je uspešno. Zanimljiva, na momente borbena, ali u svemu fer borba. Za nove okršaje koji Partizanu predstoje na tri fronta: u Kupu Jugoslavije, u nacionalnom šampionatu i kupu UEF-a meč sa Arsenalom bio je privlačan i dopadljiv.