Tri osvojena boda u prva dva kola nastavka šampionata nedvosmisleno govore da je Partizan ponovo stao na čvrste noge. Tvrdnje stručnog rukovodstva da je mršav bilans na startu samo neugodna epizoda i da je sad došlo vreme za renesansu šampionske ekipe polako se ostvaruju. Pravi je podvig kad podmlađena ekipa izbori remi na „vrućem“ ringu u Svetozarevu, kad na svom bunjištu do nogu potuče nekadašnjeg šampiona ekipu Radničkog iz Kragujevca. Zadovoljstvo je još veće kad se zna da su upravo u svim furioznim mečevima u prave divove izrasli mnogi poletarci, ali je isto tako još veće iznenađenje kad ljudi koji rukovode klubom tvrde da su nezadovoljni. Razlog, a šta bi drugo bilo nego suđenje, nego ljudi u belom, koji su se već jednom pre pet godina potrudili da da jedno tako slavno ime kao što je Partizan postane drugoligaš, a sad opet teraju po starom.
„Mnogi su nam posle osvojenog boda u Svetozarevu čestitali na podvigu. Kablovi su vicešampioni, a ring pod Ćurđevim brdom neosvojiv bastion. A, mi koji smo bili svedoci tog meča, pa i kompletna uprava domaćeg kluba, najbolje znamo da je rezultat umesto 9:9 trebalo da bude pet bodova razlike u našu korist“, veli predsednik Milorad Milošević. „Zaista no shvatam zbog čega su se arbitri zaverili protiv Partizana, zbog čega nas kažnjavaju za grehe koje nismo počinili.“
Reći će predsednik da nije toliko u pitanju onaj drugi „izgubljeni“ bod jer Partizan ima dugoročnu politiku, da tek u sledećem šampionatu očekuje pobedonosni pohod ove mlade ekipe, ali će isto tako sa puno razloga da se zapita neće li ovako navijačko i neobjektivno deljenje pravde pre vremena srušiti ambicije i elan Belića i drugova, njihovih trenera i svih onih koji vode brigu o ovom klubu svetlih tradicija.
Ipak, nadajmo se da takav odnos arbitara nije tendenciozan. Partizan je posle nedeljne sedme prvenstvene runde, koja je ujedno i kraj prvog dela šampionata, na četvrtoj poziciji. Ispred njega su Budućnost, Topličanin i prištevski Radnički. Titograđani imaju šest bodova više, Topličanin i Radnički po tri. Da li je to dostižno.
„Rekoh nije nam cilj u ovom prvenstvu šampionska titula. Ekipa je podmlađena, a odlasci nekoliko prvotimaca u JNA i povrede omeli su nam mnoge planove“, nastavlja Milošević. „Ipak borićemo se za što bolji plasman, jer nama nije svejedno da li ćemo na kraju biti šesti ili treći. Borićemo sa i više šanse nećemo propuštati nijednu šansu. Samo suđenje. Ono me brine i u tom smislu moramo nešto učiniti. Ali isto tako mislim da to nije samo naša briga, da bi o tome morali da povedu računa i ljudi u BSJ, jer Partizan je mnogo učinio na popularizaciji boksa u našoj zemlji, na njegovoj afirmaciji i van njenih granica.“
Podsetimo se u drugom delu šampionata, u sedam kola, Partizan ima vrlo povoljan raspored. Četiri puta je domaćin — Radničkom (P), Topličaninu, Budućnosti i Kablovima. Gostuje Novom Pazaru, Nišu i Kragujevcu. To praktično znači da „crno-beli“, ako ne mogu da se domognu šampionske fotelje, ipak indirektno odlučuju o prvaku Istočne grupe Prve savezne ligo. Jer, u goste im dolazi tri prvoplasirane ekipe. Sve to povećava draž, to je šansa da Simić, Dimić, Kilibarda dokažu da njihovo vreme tek dolazi. Niko od njih ne zahteva pobede po svaku cenu, ali o6jektivno trebalo bi da od 14 mogućih bodova osvoje devet. A, to bi verovatno bilo dovoljno, za drugo mesto u grupi, pogotovu što Topličanin i Radnički dolaze u goste, a imaju samo tri boda prednosti.