OŠTRIMO BLENDU
Već je gotovo sve rečeno o silniku Jusufu Hatuniću i njegovom poslednjem nedelu na stadionu JNA (nadamo se da će mu go zaista biti poslednje). Taj nesrećnik skučenih mogućnosti da sagleda strašne posledice svoje pogubljene igre je nesumnjivi krivac, ali ne i jedini. Kada je kao seoski delija došao u Slobodu o njemu je počeo da se brine trener Mića Duvandžić. Uspeo je da od njega načini dobrog fudbalera ali rđavog čoveka. Jer ako neko u povratu lomi noge onda nešto sa njim nije u redu. U glavi i u srcu.
Ali, u ovom trenutku je u ovoj celoj mučnoj situaciji vrlo interesantna ličnost trener Slobode. Kako je mogao mirno da podnosi da Hatunić šalje redom protivnike u gips, a da se ne upita zašto tako igra, da ga ne upozori, pripreti, pa i udalji iz tima. Fudbalski trener nije samo učitelj veštine, već i vaspitač! Sudeći po tome kako Hatunić hara na našim terenima, a još više po ponašanju trenera Duvandžića posle utakmice Partizan — Sloboda, način na koji je branio svog igrača i s njim zajedno pretio fudbalerima „crno-belih“ misleći na prolećni revanš, to je antivaspitač!
Javnost sad očekuje intervenciju trenerske organizacije i nadležnih disciplinskih foruma Udruženja klubova Prve lige i FSJ. Nadamo se da zaljubljenici fudbala neće biti lišeni mogućnosti da i dalje gledaju umesto igre Hatunićevo divljanje na terenu. Za ovakve prestupnike potreban je preki sud fudbalske organizacije!