Čudan je momak taj Fahrija Šekularac. Ljubav prema gongu i mržnja do neslućenih granica u njegovoj psihi menjaju se filmskom brzinom. Nije iznenađenje ako taj Fahrija Šekularac lako i efektno ruši i najveće šampione, ali se ne treba čuditi njegovim porazima protiv mnogih anonimusa.
Bio je reprezentativni kandidat, ali se nikad nije borio u reprezentativnom dresu. Titule su mu bile na domak ruke, ali nikad nije bio šampion. Mnogi tvrde najkontraverznija ličnost u jugoslovenskom dresu, drugi tvrde pravi biser. Mnogi opet smatraju da je reč o momku koji je zalutao u arenu.
Oni koji ga dobro poznaju tvrde: talentovan je može mnogo u ringu, ali njegov odnos prema sportu, prema radu bez koga nema uspeha, njegove ambicije nisu u skladu sa njegovim mogućnostima. Zato taj Šekularac gubi i dobija, zato je još uvek samo talentovani delija i — ništa više.
Shvatio sam da se bez treninga nema napretka, pričao nam je nedavno, dok su četvorica naših musketara brali lavorike na prvom svetskom šampionatu u Havani. Njegov trener Pavle Šovljanski sad je ozarena lica jer je njegov ljubimac najvredniji u dvorani za trening, ali ipak pomalo bojažljivo kaže:
„Kao da se nešto promenilo u tom mladiću. Prvi dolazi, a poslednji odlazi sa treninga. Da li je zaista shvatio da samo tako može postići u ringu slavu? Za sad je sve u najboljem redu, ali strahujem da se ponovo ne predomisli i opet počne po starom. Bila bi to velika šteta, jer je ovo poslednja prilika da se definitivno dokaže.“
U dvadeset petoj godini, naravno, trebalo bi da je u zenitu svoje karijere. Ali, neke analize i statistike pokazuju da još uvek nije kasno. Zar proslavljeni asovi svetskog ringa Feofanov, Valasek, Lagutin, upravo u tim godinama nisu postojali slavni, zar u tim godinama nisu osvajali medalje i titule.
Upravo zbog toga, reč sad opet ima Fahrija Šekularac. Hoće li poći putevima slave ili će za istoriju biti upisan u galeriju prosečnih sad isključivo zavisi od njega samog.
Nadajmo se da „gnevni momak“ ovog puta neće svoje emocije opet staviti u prvi plan i da će rad i samo rad biti ubuduće aksioma njegovog bitisanja u sportu.