Ohrabrenje pred nastup košarkaša u prvenstvu i „Kupu Radivoja Koraća“: Partizanu je prvom pošlo za rukom da nanese poraz ekipi CSKA pred beogradskom publikom
Košarkaškoj publici, navijačima Partizana, naglo je porastao apetit posle majstorski pripremljene „zakuske“, čiji su protagonisti bili naši momci na internacionalnom turniru, održanom pre nekoliko dana u Beogradu, u čast 30-godišnjice oslobođenja grada.
Igra koju su košarkaši Partizana pružili na obe utakmice, protiv Barselone i CSK, zaslužuje samo pohvale, a prvo mesto je dokaz više da su naši košarkaši postali zrela, uigrana ekipa, bez preterivanja, ekipa evropskog nivoa, koja se može nositi ravnopravno sa svakim protivnikom. Dovoljno je reći da su naši košarkaši prvi naneli poraz, pred beogradskom publikom, ekipi CSK koja istina nije nastupala sa proslavljenim asom Sergejem Bjelovim, ali je u svojim redovima imala izvrsne košarkaše, Miloserdova, Jedeška, Kovalenka i Tkačenka.
„Mislim da smo uverili i one najskeptičnije da Partizan ima veliku vrednost, da će u prvenstvu i Kupu ‘Radivoja Koraća’ voditi glavnu reč. Prezadovoljan sam osvojenim prvim mestom u Beogradu i igrom koju smo samo nekoliko dana ranije prikazali na turniru u Splitu, gde smo zauzeli treće mesto, iza Jugoplastike i CSK (izgubili smo od Jugoplastike sa 2 poena razlike, a u borbi za treće mesto, sa 14 poena prednosti, nadvisili šampionski Zadar). Igrali smo bez povređenog Dalipagića. Raduje nas povratak Todorića u formu koju je imao na juniorskom prvenstvu Evrope 1972. godine u Zadru“, zabeležili smo u „trku“ reči tehnika Čolovića koji nije krio zadovoljstvo posle pobede nad ekipom CSK (95:91) u finalu beogradskog turnira.
„Partizan je igrao modernu, brzu igru, punu ritma, nešto poput igre koju u fudbalu manifestuju Ajaks i Barselona“, kaže Žeravica. „Bilo je dosta neracionalnih poteza, ali lepih za oko zbog kojih hiljade navijača dolaze na košarkaške utakmice. Priznajem da sam na prvoj utakmici pažljivije pratio igru Partizana od igre svog novog kluba Barselone. Momci su igrali zrelo, veoma borbeno i pobeda nije izostala. Nedostatak im je sporo vraćanje u odbranu koje brze ekipe sa par kontranapada mogu da iskoriste.
„Šta da vam kažem, kako sam se osećao posle utakmice. Bio sam tužan zbog poraza Barselone, ali radosniji zbog izvanredne igre Partizana. Moji nekadašnji momci su pokazali da su postali jedna od najjačih naših ekipa, da su u samom vrhu jugoslovenske košarke. Ove godine vodiće glavnu reč u prvenstvu i Kupu Koraća“, u jednom dahu, pun oduševljenja za igru svojih učenika rekao je, danas trener španske ekipe Barselone, Ranko Žeravica.
„Zadovoljan sam igrom koju su momci pokazali. Uspeh je ostvaren zalaganjem svih igrača, pa nema razloga da nekog posebno ističem. Turnir pred prvenstvo i naredne mečeve u Kupu „Radivoja Koraća“ pokazao je da smo u formi i da smo sposobni da i dalje pružamo dobre partije. Treniramo dva puta dnevno i paralelni nastupi u dva jaka takmičenja, neće biti nikakvo posebno opterećenje našim košarkašima“, rekao nam je trener košarkaša Borislav Ćorković — Reba.
Turnir je pokazao da su u ovom trenutku najspremniji Kićanović, Dalipagić, Todorić, Farčić i Đukić.
„Kićan“ je igrao velemajstorski. Bio je među najpreciznijim igračima, a istovremeno je toliko lopti „napakovao“ saigračima što je protivnika često dovodilo u mat-poziciju.
Raduje nas povratak u reprezentativnu formu mladog Todorića koji sa Kićanovićem predstavlja izvanredan bekovski par. Nije neskromno ako kažemo da će u narednom prvenstvu, ako i dalje budu pružali ovako sjajne partije, biti najbolji par bekova.
Šta reći o Dalipagiću, košarkašu čudesnih, „vanzemaljskih“ skokova. Igrao je korisno, efikasno i za publiku lepo, egzibicionistički, jer kako protumačiti njegovo „zakucavanje“ lopte preko dvojice robusnih centara Moskovljana.
„Fare“, taj stari lisac u nekoliko navrata je podigao na noge sve prisutne. Ne igra on lepo, ali postiže koševe nekom neobjašnjivom lakoćom iz najbezizlaznijih situacija. Naskupljao se, kao i obično, „otpadaka“ pod protivničkim košem i zahvaljujući tome bio treći strelac ekipe Partizana.
Đukić se borio, igrao srčano, sigurno dobro i takvom igrom doprineo velikom uspehu.
Ostali igrači su na parketu proveli malo vremena, da bi se o njihovoj igri nešto više reklo. Važno je da smo stekli zaključak da su Popović, Kerkez, Beravs, Latifić i Zečević uvek spremni da pomognu ekipi i da se svojski trude da nedostatak određenih igračkih kvaliteta nadomeste borbenošću.
Partizan je sposoban za velike podvige i možemo očekivati da će u narednim mečevima dati svima nama dosta uzbuđenja, lepe igre i da će nam doneti mnogo radosti.