Četrnaesta skupština JSD „Partizan“: Novi statut i samoupravni sporazum klubova. — Preispitati finansiranje sporta i korišćenje sportskih objekata. — Fudbalski klub na uzlaznoj liniji. — Novi predsednik Skupštine Veljko Miladinović, dr Nedeljko Čermak predsednik Predsedništva skupštine
U petak, 5. oktobra, održana je 14. skupština JSD Partizan na kojoj je učestvovao podjednak broj delegata iz 21 kluba. To je rezultiralo iz činjenice ga se Društvo konstituisalo na ustavnim principima. Skupština je raspravljala o izveštaju Upravnog odbora, o novom Statutu i drugim značajnim problemima.
Za novog predsednika Skupštine JSD Partizan izabran je Veljko Miladinović, a za potpredsednike: Slavko Zečević, Sergije Lukač i Mirko Kosorić a za Sekretara je Vladimir Marjanović. Za predsednika Predsedništva izabran je dr Nedeljko Čermak, a za potpredsednika istaknuti sportisti: Svetozar Gligorić i Mirko Sandić.
Skupština je proglasila i najuspešnije Partizanove sportiste u proteklom periodu: Mirjanu Mašić i Dragana Kićanovića, koji su nagrađeni plaketama „Partizana“. Šahisti su proglašeni za najuspešniju ekipu. Posebna priznanja odata su Vlahu Orliću i Milošu Zekiću, kojima su predate posebne plakete sa simbolom partizana — borca.
U veoma sadržajnoj uvodnoj reči dosadašnji predsednik Društva Danilo Lekić dokumentovano je govorio o Partizanovom angažovanju na rešavanju aktuelnih problema sporta. Rekao je da je „JSD Partizan prvo društvo u našoj zemlji koje je dosledno organizovano na načelima novog Ustava i sa takvom strukturom i uspostavljenim unutrašnjim mehanizmom, da može unutar sebe da razvija samoupravne odnose i da dejstvuje na sportskom planu kao društvo samoupravno organizovano“.
„Rad dosadašnjeg Upravnog odbora“, istakao je dalje Lekić, „sastojao se, pre svega, u tome da se Društvo konstituiše na novim osnovama:
„U tom našem nastojanju da se organizujemo na novim osnovama imali smo podršku svih progresivnih snaga, zatim Saveza komunista, ali smo imali i otpora, negde svesno negde nesvesno, zatim raznih tehno-menadžersko-birokratskih otpora i snaga, koje su naučile da rade na stari način i u starim okvirima nalazile prostor za ispoljavanje svojih partikularističkih interesa…“
Lekić je posebno govorio o izgradnji novog lika sportiste, „ne samo kao čoveka sa izuzetno razvijenim mišićima ili tehničkim znanjima iz određene grane sporta, nego kao čoveka i kompletne društvene ličnosti sa specifičnim sportskim znanjima. Ispunjavanjem tih ciljeva odgovorićemo osnovnim zahtevima u našim društvenim odnosima“.
Govoreći o naporima Saveza komunista i društvenih organizacija za dalja revolucionarna kretanja u društvu, pa i u sportu, Lekić je rekao da je i Partizan onemogućio devijacije za koje su ranije postojali uslovi i kada se polazilo od vrednovanja čoveka po novcu, a nije se dovoljno vodilo računa o sportisti kao kompletnoj ličnosti.
Ističući napore za rešavanje problema vrhunskog sporta Lekić je govorio i o njegovom stimulisanju i založio se za to da se taj problem ne može rešavati samo kroz ograničenje davanja nego i kroz radikalnu promenu stava društva prema sportistima:
„Ako je sport uspeh svih, ako je rad u sportu i bavljenje sportom i idejno-politička kategorija — a ja smatram da jeste — onda društvo ne može zadržati praksu da se položaj sportista — takmičara koji nose grb svoje zemlje ne samo na svojim dresovima nego i u svojim srcima — prepustiti na volju svakome kako ko hoće. Ima slučajeva da jedna radna organizacija ima jedno gledanje, jedno shvatanje sporta, druga organizacija drugačije shvatanje; ili jedan fakultet dozvoljava sportistima dopunske ispite, drugi ne; ili jedna grana sporta se neguje više, druga manje itd. Nisam za uravnilovku, ali je činjenica da se, ipak, radi na razne načine, da postoje različiti kriterijumi, što u krajnjoj liniji ide na uštrb sporta u celini. Mi smo na taj način pored idejno-političkog preloma, odnosno revolucionisanja unutar samih nas stvorili normativno-prazne okvire koji obezbeđuju nesmetano i lakše kretanje napred“.
Lekić se dalje zadržao na finansiranju sporta zalažući se da se ne finansiraju samo sportski rezultati nego i čitav proces napora i akcija koji donose određene rezultate:
„Ja smatram da će u novim uslovima brzo doći do izmene u pozitivnom smislu, da će rezultati ići na gore i da će brzo doći do promene mesta na kome se sada nalazi Partizan“.
Lekić se posebno založio za dalje integrisanje u sportske institucije Beograda kako bi se aktuelni problemi razrešavali i postizali bolji sportski rezultati. On je takođe istakao značaj što većeg angažovanja sportista u radu sportskih organizacija i primeni naučnih i drugih rezultata za unapređivanje sporta.
U toku rasprave o radu Partizana i usvajanju novog Statuta pokrenuta su brojna pitanja. Rade Bubalo se založio za redovnije i efikasnije finansiranje sporta. Dragan Gligorić je istakao da su slabosti u fudbalskom klubu prevaziđene i da se očekuju bolji rezultati. Andrija Pantović se takođe založio da se više sportista angažuje u samoupravljanju. Aca Jovanović je naglasio da propisi o sportu kasne, da je sportista još „nedefinisana figura“. Dr Nedeljko Čermak, Mirko Kosorić su ukazali na ozbiljnosti problema u finansiranju sporta, na činjenicu da Beograd za poslednje četiri godine daje klubovima iste iznose finansijskih sredstava, a korišćenje sportskih objekata je svake godine sve skuplje.
Skupština je usvojila novi Statut, izabrala svoje nove organe, proglasila najuspešnije sportiste i sportske radnike.
Novi predsednik
Veljko Miladinović, novi predsednik Skupštine Jugoslovenskog sportskog društva Partizan je poznati sportski pregalac. Dugi niz godina je bio član Izvršnog odbora Društva. Poslednjih godina je bio predsednik veslačkog kluba Partizan u kome je radio od formiranja. Među amaterskim radnicima u Partizanu jedan je od onih sa „najdužim stažom“.
Sada je sekretar Konferencije komiteta SKJ Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu.