Dok Jesenice, Olimpija i Celje već uveliko igraju utakmice na svojim klizalištima, beogradski ligaši Partizan i Crvena zvezda i dalje treniraju na suvom. Još uvek je sasvim neizvesno kada će u Beogradu „krenuti“ led, da bi moderni „oklopnici“ počeli sa treninzima za prve prvenstvene susrete.
Uprava Stadiona Tašmajdan, dosledna jednoj apsurdnosti koja postaje tradicija, nema nameru da postavi led pre nego što stignu prvi zimski dani!
Razlika u kvalitetu u korist slovenačkih hokejaša je velika. Iz dana u dan, ona postaje sve veća, zbog nerazumevanja prema ovom sportu. Hokejaši „crno-belih“ i ove godine odigraće prve prvenstvene susrete bez ijednog dana treninga. A to je opasna igra kada je protivnik kondiciono superiorno i klizački spremniji. Odgovorni za sport u Beogradu, uvek su skloni da kritikuju kvalitet hokejaša Partizana i Crvene zvezde i da im uz kritike dodele samo minimalna finansijska sredstva, na šta se klubovi nikada nisu žalili. Ali isti ljudi koji profesionalno rade u sportskim institucijama, nisu spremni da sagledaju problem klizališta i da ga reše. Suvišno je naglašavati da je Beograd milionski grad, centar fizičke kulture.
Na žalost, sve se ponavlja. Potpuno isto, iz godine u godinu. Hokej na ledu, izuzetno dinamična igra hrabrih i neustrašivih mladića, polako umire u našem glavnom gradu. Tiho, ali uspravno…
OHK Beograda više nema. Ostala su još Partizan i Crvena zvezda, zahvaljujući okolnosti da su klubovi velikih sportskih društava. Ipak, nisu sigurni za svoje sutra, jer se sve manje mladića interesuje za hokej na ledu. Oni nemaju mogućnosti, nemaju gde i kada da se posvete igri sa palicom i pakom. Sistematski rad sa juniorima samo su puste želje nekoliko beogradskih entuzijasta, spremnih da rade potpuno amaterski.
Odgovorne funkcionere našeg sporta sve to za sada ne pogađa. Možda će se trgnuti tek kada za to bude kasno, kada se ova atraktivna igra ugasi u Beogradu, kada i poslednji poklonik ledene površne, razočaran uslovima za bavljenje hokejom, zauvek okrene leđa svojoj ljubavi.